"Tokom rata NIJE NI OPIPAO ŽENSKO ČELJADE" Svi su brujali o "MUŠKOJ NESPOSOBNOSTI" kralja Aleksandra, a onda je smišljen DRŽAVNI PROJEKAT iz kog je dobio VANBRAČNU ĆERKU

Kralj Aleksandar je iz Prvog svetskog rata izašao kao neoženjen tridesetogodišnjak, što je u to vreme predstavljalo ozbiljan državni problem, pa je rođenje njegove vanbračne ćerke donelo ogromno olakšanje celokupnom političkom vrhu zemlje.

U godinama nakon rata, pitanje naslednika bilo je od presudnog značaja za opstanak dinastije. Neprijatelji su uveliko širili glasine o Aleksandrovoj muškoj nesposobnosti, jer je još kao mladić bolovao od teškog zapaljenja testisa. Stanje mu se drastično pogoršalo tokom surovog prelaska Albanije 1915. godine, zbog čega je morao da bude hitno operisan u Skadru. Tadašnji predsednik vlade Nikola Pašić bio je duboko zabrinut za budućnost krune i nastavak loze Karađorđevića.

Svedočanstva iz tog vremena, poput zapisa generala i kraljevog ađutanta Pante Draškića, govore da regent nije pokazivao previše interesovanja za žene. Iako je ceo Beograd glasno pričao da mu je izvesna Brankica Milošević iz Kragujevca ljubavnica, Draškić je kategorično tvrdio da Aleksandar tokom celog Prvog svetskog rata "nije ni opipao žensko čeljade".

Tajni državni projekat

Zbog svega toga je provera njegovih intimnih sposobnosti postala tajni državni projekat. Dovođene su mu dame iz inostranstva kako bi se oprobao, a strankinje su birane namerno jer su se nakon isplate odmah vraćale u svoje zemlje, pa je opasnost od dvorskog skandala bila minimalna.

Iz jednog takvog susreta, poslednjeg dana decembra 1920. godine, u sobi američkog konzulata rođena je zdrava devojčica koja je dobila ime Jelena, po Aleksandrovoj sestri, dok je na krštenju nazvana Zorka, po njegovoj majci. Njena majka bila je Šarlot Kotijar, devojka iz Bretanje koja je studirala medicinu na prestižnoj Sorboni.

Zvanično, priča o rođenju Jelene je mnogo romantičnije i nigde se ne pominje kraljeva "muška nesposobnost". Naime, zvanična priča kaže da je Šarlot Kotijar sa Aleksandrom još pre rata u Parizu upoznao knez Pavle, a navodno je to bila fatalna ljubav na prvi pogled. Vihor rata ih je grubo razdvojio, ali je sudbina htela da Šarlot po završetku sukoba stigne u Srbiju kao lekar u misiji međunarodnog Crvenog krsta, gde se stara romansa ponovo rasplamsala, a vezi se niko nije protivio.

Tajna koju je čuvala kraljica Marija

Aleksandrov sin, princ Tomislav Karađorđević, godinama kasnije je veoma otvoreno govorio o ovoj dugo skrivanoj porodičnoj tajni. Priznao je da se često pitao kako je Šarlot uopšte mogla da opstane u strogom beogradskom dvorskom okruženju, a odgovor je dobio od očevih prijatelja koji su mu objasnili da je političarima i te kako odgovaralo da provere da li budući kralj može da ima decu.

"Kada sam saznao da imam sestru po ocu tokom Drugog svetskog rata, shvatio sam da je za to žensko dete znala i moja majka, ali nam nikada ništa nije govorila, to je bila tema o kojoj se u kući jednostavno ćutalo", ispričao je princ Tomislav novinarima devedesetih godina, dodajući da je knez Pavle uvek bio najupućeniji u sve detalje ovog odnosa.

Iako se Aleksandar 1922. godine zvanično oženio rumunskom princezom i budućom kraljicom Marijom sa kojom je dobio tri sina, on nikada nije zaboravio svoju prvu ćerku. Vladar je džentlmenski i brižno pazio na Jelenu i njenu majku sve do svog tragičnog kraja u Marselju 1934. godine, a u Francusku je često putovao koristeći tajni pasoš na ime princ od Avale.

Njegova supruga Marija pokazala je neverovatnu ljudsku veličinu jer je Jeleni redovno slala rođendanske poklone sve do 1940. godine i nemačke okupacije Francuske. Nakon ubistva kralja Aleksandra, brigu o devojčici zvanično je preuzeo princ Pavle.

Susreti sa braćom

Životni put je Aleksandrovu vanbračnu ćerku odveo u visoko evropsko društvo. Njena majka Šarlot preminula je 1953. godine, a Jelena se udala za grčkog ministra spoljnih poslova i postala ugledna Jelena Juženidis.

Tokom Drugog svetskog rata redovno je održavala bliske kontakte sa kraljem Petrom Drugim Karađorđevićem, dok je sredinom šezdesetih godina prošlog veka prvi put upoznala i svog drugog polubrata Tomislava.

Preminula je 19. januara 1998. godine u Atini, ali je do samog kraja ostala izuzetno bliska sa članovima svoje srpske porodice, a često je dolazila i na Oplenac gde je svom ocu redovno palila sveće.