"BROZ JE USRED NOĆI U PAPUČAMA BEŽAO IZ VILE I SPAVAO U KADI ZBOG NJE" Brak Tita i Jovanke imao je svoje NAJMRAČNIJE TAJNE, a ovo je razlog zašto su se neformalno RAZVELI

Jovanka Broz i Tito su se upoznali još u vreme rata kada se ona priključila partizanskom pokretu, a svoj brak su zvanično sklopili u aprilu 1952. godine. U početku je sve izgledalo idilično, pa je ona novinarki Miri Adanji Polak otkrila kako je on zapravo bio izuzetno pažljiv.

"Ja sam bila okružena velikom pažnjom s njegove strane, velikom ljubavlju. Ne mogu se požaliti na Titovo ponašanje prema meni, tih poslednjih dana. Bio je vrlo korektan. On je mene jako voleo, onako zaista iskreno ... On je znao biti tako pažljiv. Onako, na primer, nekad kad nešto uspe prirediti i doneti. Puno sam puta pričala o tome kako je 20 i više godina svako jutro kuvao kafu meni i sebi. Mi smo imali poslugu, konobare, sve to. Ali ne, on je to napravio i meni doneo. Ja sam volela ujutro da odspavam i on je to svaki dan radio. Rano se dizao, uzimao novine i dok je on čitao, a imao je jedan espresso aparat, svaki dan bi mi kuvao kafu. 20 godina to je činio za mene".

Međutim, kako su prolazile godine, njen uticaj prerastao je u ozbiljan politički faktor koji je na kraju doveo do dramatičnih posledica. Neki svedoci kažu da se ponašala poput kraljice, nametala svoju volju, bila osorna, teška i prema mišljenju pojedinih lekara, klinički paranoična.

Dokument poznat kao Bela knjiga iz 1974. godine sadrži niz neverovatnih primera koji potvrđuju da je ona često preuzimala inicijativu u odlučivanju mešajući se u oblasti debelo van njene nadležnosti.

Njenu ogromnu moć najoštrije je osetio general Ivan Mišković, šef jugoslovenske tajne službe, koji je zbog nje potpuno izgubio vojnu karijeru.

Zbog svega ovoga, ona je 1975. godine uhapšena i prebačena iz Igala u Beograd gde je posebna komisija zaključila da nije bila umešana u zavere, već je označena kao paranoična. Uprkos tome, suprug je nije napustio i čak joj je omogućio da se osveti svojim neprijateljima.

Predsednikovo bekstvo u papučama

Ipak, odnos unutar same rezidencije bio je duboko narušen. Nekadašnji savezni ministar odbrane Nikola Ljubičić izjavio je da predsednik u odnosu na nju "nije bio trostruki narodni heroj", naglašavajući time njenu nesalomivu volju.

Najveći šok predstavljaju svedočenja o tome kako je junak Sutjeske i Neretve doslovno bežao od sopstvene supruge. Ljubičić je opisao jednu scenu kada je on pokušao da se pomiri sa njom u Užičkoj 15.

"Jednom prilikom, kada je došao, Jovanka Broz je tako jako vrisnula i kritikovala ga, da je predsednik bio primoran kada je ona popodne zaspala da pozove ađutanta, generalmajora Marka Rapu, i lekara, kako bi ga, jer je bio bolestan, u pidžami odvezli iz kuće u Beli dvor".

Prema Ljubičićevim rečima, prva dama mu je pravila stravične probleme i oko državnih pitanja.

"Tito se više puta žalio kako ga Jovanka Broz noću muči. Dolazila je u njegovu spavaću sobu i celu noć vršila pritisak u vezi s kadrovskim i drugim pitanjima, ne dopuštajući mu da spava. Povremeno ga je direktno vređala i bio je često primoran da se zatvori u kupatilo i tako dočeka jutro".

Tako je čovek koji je izmakao Hitleru i rekao ne Staljinu, noći završavao spavajući u kadi.

Stane Dolanc je na jednoj sednici 23. maja 1980. godine otišao korak dalje i priznao: "Bio sam prisutan sa Petrom Stambolićem kada je predsednik Republike u papučama pobegao iz Užičke 15 u Beli dvor. Te noći nas je pozvao i zamolio da obezbedimo da Jovanka Broz ne dođe kod njega, jer da 'ne može da živi' zbog nje".

Iako je privatno bio hedonista i izbegavao sukobe prepuštajući Aleksandru Rankoviću da potpisuje naloge za smrtne kazne, kap koja je prelila čašu desila se 1978. godine. Tada se on vratio iz Kine sa poklonom, a ona ga je histerično bacila na njega, nakon čega je on doneo konačnu odluku o tome da se pokrene razvod.

Decenije tišine, izolacija i kraj bez pravde

Poslednje 3 godine njegovog života obeležila je potpuna fizička distanca, iako se formalno nikada nisu razveli. Samo mesec dana nakon njegove smrti, u maju 1980. godine, Jovanka je pod oružanom pratnjom surovo izbačena iz zajedničkog doma i to potpuno bez ličnih stvari i uspomena.

Premeštena je u trošnu vilu na Dedinju bez grejanja, gde je provela 33 godine u nekoj vrsti tihog kućnog pritvora bez ikakvih ličnih dokumenata i zdravstvene knjižice.

Preminula je 20. oktobra 2013. godine u Beogradu usled srčanog zastoja u 89. godini života. Njena poslednja želja bila je da bude sahranjena pored svog supruga u Kući cveća, čime su makar simbolično ponovo spojeni. Uprkos svemu što joj je učinjeno, ona je svoju duboku tugu i osećaj nepravde neposredno pred kraj najbolje opisala rečima: "Krivica bez krivice i osuđena bez suda."