Ana Radmilović bila je ćerka Zorana Radmilovića, poznatog srpskog glumca.
Diplomirala je glumu i objavila knjigu o svom ocu pod nazivom "Kad je svet imao brkove".
Ana Radmilović, srpska književnica i ćerka legendarnog Zorana Radmilovića, umrla je 2017. godine u 43. godini života.
Ana je bila usvojena ćerkla Zorana Radmilovića i njegove supruge Dine Rutić. Ona je diplomirala glumu u klasi profesora Radoslava Milenkovića.
Za svog oca, koji je umro, kada je imala samo 11 godina bila je vrlo vezana.
Najlepše uspomene na njega prenela je na papir, u svojoj knjizi "Kad je svet imao brkove".
- Kajala sam se što se na onom stepeništu nisam zadržala duže, zauvek ako treba. Što sam na kraju izašla iz njegovog zagrljaja, strčala niz stepenište i izašla u neki svet, život bez veze, glup život i još gluplji svet bez njega. Kajala sam se što ga nisam prepoznala kada je spavao u bolničkom krevetu, mršav i sasvim sed, za mesec dana sasvim nestao, što nisam ušla, zagrlila ga, legla kraj njega kao uvek pre, možda bi se probudio, ozdravio čak. Možda bi i život i svet izgledali drugačije da sam to uradila - a nisam. Stajala sam paralisana na vratima bolničke sobe u koju nisam smela da zakoračim i nisam htela da verujem kako je to što vidim on. Ja ga nikada i ničim neću nadoknaditi", napisala je Ana Radmilović u knjizi "Kad je svet imao brkove".
Ana je istakla da je njen otac pre svega bio intelektualac, a ne kako su ga nazivali "kafanski čovek".
- Moj otac bio je veoma obrazovan, pravi intelektualac, pogađalo me je što su ga spuštali na nivo kafanskog čoveka. Kada je umro, preselila sam se u njegov radnu sobu koju smo zvali radenička, i tamo zatekla latinske, starogrčke, španske, nemačke rečnike i raznu drugu literaturu. Bio je veoma studiozan, tako da je identifikacija sa Radovanom III pogrešna, dobar glumac koji je sjajno odigrao jednog malograđanina, ali privatno nije bio ni nalik njemu. U Zaječaru već dvadeset godina postoji manifestacija Dani Zorana Radmilovića, a iskreno se nadam da će nove vlasti imati malo više pijeteta prema njegovom imenu jer su ga zaista mnogo arčili. Bila sam dva puta tamo i osetila sam se kao na nekom poselu. Mnogi su pravili publikacije i pisali knjige o njemu koje su potpuni falsifikat. Ja imam pravo da budem subjektivna i mislim kako je on bio najveći srpski glumac, kao i da nije zaslužio da ga na taj način koriste - rekla je svojevremeno Ana.
- Slava ga je opterećivala i nije mu prijalo kad ga prepoznaju na ulici, v oleo je mir i tragao za njim, a od njega mi je u vaspitanju ostala i blaga gadljivost prema moćnim ljudima i onima koji se moćnima dodvoravaju. Gajio je neku ispravnost i u skladu sa njom živio" govorila je Ana Radmilović.
Radio je mesec dana pred smrt
Po njenom iskazu, Zoran Radmilović je do smrti radio, a odbijao je i da primi hemoterapiju.
- Nisam mnogo prisustvovala njegovom odlasku jer su me sklonili pošto sam bila maloletna. Ali, istina je da je radio do mesec dana pred smrt. Bio je profesionalac i to je bila njegova odluka. Nije hteo da prima hemioterapiju govoreći: "Ja ću da živim i umrem u komadu kao čovek". I tako je išao do kraja. To je legitiman izbor, ali otišao je previše mlad, sa samo 52 godine. Smrt je svinjarija", rekla je Ana Radmilović za Story 2013. godine.
- Govore mi da fizički podsećam na njega, ali to uopšte nije ljubazno jer je on bio čovek s velikim nosem i brkovima. Majka mi je bila lepotica, ali, eto, šta ću! (smeh) Sećam se kako je bio nežan i blag čovek, dobroćudan namćor. Ma, nisam htela da se odvajam od njega kada je bio tu. Želela sam da stalno budemo zajedno i da idemo negde. Ostala sam ga zauvek željna... Ceo život mi nedostaje tata - dodala je.
VIDEO: Kuća gde se snimao film "Maratonci trče počasni krug"
(Stil)
