Najveću životnu bol doživela je gubitkom ćerke Sonje, ali snagu je nalazila u svojim unucima Urošu i Ani.
Život joj je bio obeležen siromaštvom, ratom i borbom kroz teške uslove, ali ju je strast prema glumi održala.
Čuvena glumica Žiža Stojanović, koja je osvojila srca publike ulogom Cane Fontane u kultnoj seriji "Srećni ljudi", preminula je prošle godine u Beogradu u 95. godini. Njen životni put bio je protkan velikim profesionalnim uspesima, ali i teškim nedaćama, porodičnim tragedijama i skrivenim ljubavima o kojima je odlučila da progovori tek u poznoj starosti.
Iako o njenom privatnom životu javnost nije znala previše, poznato je da je Žiža bila u braku sa svojim kolegom, glumcem Vladom Matićem. Međutim, učešćem u rijaliti programu "Zadruga 1", glumica je rešila da se publici predstavi u potpuno drugačijem svetlu, te je iznela detalje o svom ljubavnom životu. Tada je priznala da je njen partner u mladosti bio legendarni, sada pokojni pevač Predrag Živković Tozovac.
O tom periodu i njihovoj aferi, Žiža je dala sledeću izjavu:
- Tozovac je jedan šmeker. To je bila jedna šema u Beogradu kad sam bila mlada -”.
Tragedija kao najveća životna bol
Čuvena Cana Fontana se iza kamere i nasmejanog lica nosila sa izuzetno teškom životnom pričom. Njena ćerka Sonja preminula je usled teške bolesti, što je tragedija koja je trajno obeležila glumičin život. Uprkos neizrecivom gubitku, snagu za dalje pronašla je u svojim unucima.
S očima punim suza, Žiža je o svojoj porodici izjavila:
- To je moja sudbina i moja bol. To je moralo tako biti. Imam dvoje unučadi, unuka Uroša, koji je dirigent u Nemačkoj, i Anu, koja je završila farmaciju. To su moja najveća blaga -”.
Od siromaštva i rata do ovacija Beograda
Glumicu život nikada nije mazio, te je veoma dobro pamtila glad, ratna vremena i strahove za sopstveni opstanak. Ipak, odvažnost i njena ogromna ljubav prema glumačkom pozivu uvek su je gurali napred.
O svojim teškim glumačkim počecima i snalažljivosti, ostavila je upečatljivo svedočanstvo:
- Bosa sam išla u Abrašević jer je bio rat. Nisam se plašila nedaća. Bila sam mlada, pa nisam imala strahove. Kada sam ušla na audiciju, profesor me je tada pitao da li dobro pevam. Rekla sam mu da znam da pevam. Odigrala sam „Koštanu” i za nju dobila četiri hiljade dinara. Tada sam kupila nove cipele. Ceo Beograd je apludirao što više ne idem bosa -”.
