(VIDEO) OVAKO SE SNIMAJU AKCIONE SCENE Na setu serije "Plava krv", Jezdić kao policajac, a Radonjić žandarm: Štamparija pretovrena u stanicu, tu je Pavle Mensur (VIDEO)

Počelo je snimanje porodične drame sa krimi elementima “Plava krv“. Scenario potpisuju Mirko Stojković i Đorđe Milosavljević, a režiju Miloš Avramović.

Ova serija od osam epizoda prati sudbinu srpske porodice Kuburović, u čijem je središtu Sava, kapetan žandarmerije pred penzijom i ratni veteran, njegov sin Dušan, takođe zaposlen u policiji, kao i ćerka Milica, buduća psihološkinja.

Njihovu priču dodatno komplikuju odnosi sa kolegama, prijateljima, ali i širi društveni i politički kontekst, od uticaja međunarodnih faktora do sveta kriminala.

Glavne uloge tumače Nenad Jezdić, Nikola Pejaković, Miodrag Radonjić, Pavle Mensur, Jovana Sijerković, Miki Krstović, Slaviša Čurović, Tamara Vučković, Lazar Tasić, Miloš Petrović, Jana Nenadović...

Deo ekipe zatekli smo u zgradi „Politikine“ štamparije u Krnjači, koja je za potrebe snimanja transformisana u policijsku stanicu. Industrijski ambijent, sirovi zidovi i autentična atmosfera dali su dodatnu težinu scenama, stvarajući uverljiv prostor u kojem se prepliću napetost, svakodnevica službe i lične drame likova. Set je vrveo od energije, između kadrova uvežbavale su se akcione sekvence, proveravala oprema i usklađivali pokreti, dok je čitava ekipa funkcionisala kao dobro uigran tim, što se, kako se čini, jasno prenosi i na samu priču.

Igram jednog simpatičnog negativca

Nikola Pejaković u seriji tumači političara Pešića, ambicioznog čoveka iz sistema vlasti koji istovremeno ima i ličnu, prilično oportunističku stranu.

- Pešić je jedan vrlo ambiciozan čovek, ali simpatičan - kaže on, uz napomenu da lik nije jednostran.

Njegov junak je, kako objašnjava, deo državnog aparata i ministarstva, ali ne deluje isključivo institucionalno, već i lično motivisano.

- On je deo tog aparata, on je iz ministarstva, čovek je iz vlasti, obavlja svoju dužnost, ali je zainteresovan i za neku svoju ličnu promociju. I tako malo laže o svojoj prošlosti.

Na pitanje da li je reč o negativcu Pejaković odgovara:

- Jeste neka vrsta negativca, simpatičnog negativca.

Govoreći o tome koliko mu je politički lik inspirativan za igru, ističe da su takvi karakteri uvek zahvalni za glumu.

- Političari su vrlo zanimljivi za igru. Oni su ljudi sukobni, daju materijala, “masni” su, život im je takav i stalno su u nekim problemima.

O žanru i bliskosti krimi priči, Pejaković odbacuje stroge podele.

- Ja ne znam da li je to neki čist žanr, niti ja tako delim ni svoje uloge ni svoj posao, prosto igram to. Svako to nekako zamesimo po sebi malo. Čovek koga god da igra, on ga boji na svoj način, da bi ga prokrvio i oživeo.

Ipak, kada se vraća na konkretne izazove ulogе, ne izdvaja lik kao problem, već organizaciju rada.

- Najveći izazov je da se nađe vreme za taj posao, pogotovo kad čovek radi dva projekta.

O samom pojmu glumačkog izazova dodatno pojašnjava svoj stav.

- Ne razmišljam tako o ulogama, verujte. Svaka uloga traži neku vrstu davanja i rešenja, sve je to isto. Tek kad vidimo to na ekranu, onda možemo da kažemo da je ispalo drugačije ili zanimljivije nego ranije. Stvarno nemam takav pristup, ne razmišljam uopšte o ovom poslu na taj način.

Pored glume, Nikola se bavi i muzikom i pisanjem, ali to ne doživljava kao zapostavljeno, već kao nešto što je u stalnom toku.

- Ja sam uvek svirao, to nije bilo uopšte u pitanju, ja uvek sviram. E sad, da li će se to objaviti ili neće to je neka vrsta lutrije. Radi se, čovek radi, kao i vi. Sve je isto.

Na pitanje da li je lakše biti samo glumac ili i autor i glumac, odgovara bez jasnog razdvajanja.

- Mislim da je dobro da smo nekako živi i da radimo i da je mir. To mi je nekako drago. Treba da cenimo ovaj trenutak. Čim radimo svoj posao i čim je mirno, taj dan je uspešan - zaključuje Pejaković.

Policija je prikazana bez ikakvog ulepšavanja

Reditelj Miloš Avramović objašnjava da nova serija, iako može da podseti na američke policijske formate, nije njihova kopija, već žanrovski jasno definisan policijski akcioni triler sa snažnim emotivnim slojem.

- Ovo jeste nekako po žanrovski definisano kao policijski akcioni triler, ali je nekako stub i osnova priče ta porodična drama naših glavnih junaka. Tako da se te dve priče paralelno razvijaju i zaplet i ta naša intimna priča - kaže on naglašavajući dvostruku strukturu serije.

Otkriva da li se policija prikazuje idealizovano ili realno.

- Prikazuje se normalno, bez ikakvog ulepšavanja. Prikazuje i najbolje i dobre i loše stvari. Centralni lik je koncipiran kao idealizovana figura u smislu profesionalne etike. Naš glavni junak je nešto što bi svi voleli da svaki policajac bude kod nas.

Govoreći o izboru glumca za jednu od ključnih uloga, kratko i direktno kaže:

- Ko bi bolji bio kao srpski policajac od Jezde? To je realno, policajac pred penzijom.

Neizbežno poređenje sa serijalom „Južni vetar“ komentariše kroz prizmu akcije i saradnje sa ekipom.

- Imaće sličnosti u tom smislu zato što će biti dosta akcije. Deo ekipe je sličan, ali to su sad neki glumci koji su mi privatno jako bliski, sa kojima volim da radim i sa kojima se dobro razumem. Kroz raniji rad stvorilo veliko profesionalno poverenje. U radu na tom projektu smo se toliko zbližili i upoznali da ih jako dobro poznajem kao glumce.

O samim scenama kojima smo prisustvovali reditelj kaže da ne otkrivaju mnogo.

- To su neke više pasažne scene u policijskoj stanici, ništa specijalno.

Govoreći o produkciji, precizira plan.

- Snimanje će trajati 56 dana. Snimaće se u Beogradu, a jedno osam dana radićemo i na Tari. Završetak se planira poočetkom juna, a premijera tokom zime. Zavisi od RTS-a, ali mi ćemo biti spremni za zimski termin emitovanja.

Posebno naglašava da projekat neće ići u pravcu kombinovanja filma i serije.

- Film i serija, mislim da to nije dobro. Neću se više upuštati u takve eksperimente. Ili će biti dobar film ili dobra serija. To nije bio slučaj sa „Južnim vetrom“. To je bila druga stvar, to nije bio miks filma i serije na taj način.

Što se tiče nastavka „Južnog vetra“, ostavlja prostor za neizvesnost.

- Sa “Južnim vetrom” se nikad ne zna, možda i bude, možda i ne bude. Trenutno je fokus na filmu čije bi snimanje trebalo da počne u oktobru.

Na pitanje o velikim imenima u novom projektu, ostaje tajanstven.

- Biće sigurno, ali je još rano da pričamo o tome. Pokvarili bismo iznenađenje - zagonetan je on.

O navodnim poređenjima sa stranim serijama i inspiracijama jasno odbacuje ideju kopiranja.

- Nema baš nikakve veze. Ne pravimo kopiju američkih serija, ali ima taj američki šmek. Ovo je više zbir iskustva gledanja različitih serija koje su nas oblikovale, ali propušteno kroz lokalni kontekst. Praćenje svetske produkcije za autore je deo profesionalnog odrastanja. To nam nije bilo samo zadovoljstvo, već i obaveza da pratimo dešavanja u TV produkciji i kinematografiji u svetu.

Porodica mi je uvek u fokusu

Koscenarista Mirko Stojković objašnjava da mu je porodica stalna tematska osnova u svim projektima, pa i u ovoj seriji koja je žanrovski policijski triler.

- Svaki projekat je priča za sebe, znači, ali ono što ste potpuno u pravu je da je nekako porodica meni uvek u fokusu, znači, većina stvari koje ja želim da kažem su nekako povezane sa porodicom. Mislim da sam sa ovoliko godina koliko imam naučio da je porodica možda i najvažnija stvar - kaže Mirko i dodaje da se okolnosti porodice menjaju od priče do priče, ali da je suština uvek ista.

- E sad, to što je porodica uvek u različitim okolnostima, što su to nekad onakve okolnosti kakve su bile 90-ih godina pa se desilo sve ono što se desilo u “Tvrđavi”, koju sam radio sa svojim studentom Goranom Starčevićem, ili je porodica u situaciji kakva je u “Plavoj krvi”, koju sam radio sa svojim kolegom Đorđem Milosavljevićem, to je nešto što su okolnosti koje čine priču zanimljivom, ali naravno da su ostale stvari sve drugačije, ali ona centralna je porodica.

Govoreći o novoj seriji, Stojković otkriva da je porodica Kuburović duboko vezana za tradiciju žandarmerije.

- Na prvi pogled je ta specifičnost činjenica da su svi oni generacijski pripadnici žandarmerije. Inače, žandarmerija je osnovana u Srbiji 1861. godine, i nama je zapravo porodica Kuburović u toj žandarmeriji praktično od osnivanja. I to je ideja cele “Plave krvi”, da se prenosi sa generacije na generaciju, da su sve generacije u policiji, sa izuzetkom jedne koja je preskočena.

Na pitanje da li je priča zasnovana na stvarnim događajima, odgovara jasno i detaljno.

- Ne, ovaj put inspiracija je svakodnevni život, znači sve ono što nas okružuje i šta nas je okruživalo unazad x godina, ali ne postoji nijedan lik, niti ovaj put postoji ni događaj koji su inspirisali ono o čemu ovde pričamo, znači u tom smislu priča i likovi su potpuno fiktivni i ne baziraju se na stvarnosti na taj način.

O zapletu govori oprezno, naglašavajući da žanr trilera ne dozvoljava previše otkrivanja.

- Dosta smo spominjali već to pitanje žanra koje je bitno za ovu seriju, a ovo jeste nešto što se oslanja na tradiciju američke televizijske serije i samim tim, budući da je akciono-trilerska, taj deo nas obavezuje na ćutanje kada govorimo o zapletu. Ali ono što je važno reći jeste da imamo s jedne strane sukob među generacijama u samoj porodici, a sa druge strane imamo sukob koji spolja ulazi i ugrožava tu porodicu i onda ih primorava da odluče da li će lojalnost dati jedni drugima ili će je graditi na drugačijim osnovama.

Objašnjava i sam naziv serije.

- Naslov “Plava krv” je zbog ove tradicije postojanja žandarmerije od 150 godina i činjenice da su članovi porodice Kuburović pripadnici žandarmerije sve vreme, i onda u tom smislu ta plava krv je nešto što posle toliko godina bivanja u srpskoj policiji znači da članovi te porodice skoro da ne prave razliku između sebe i policije.

O stranim uzorima govori vrlo direktno.

- Nismo imali. Ja ne verujem niti bilo ko od ljudi koji su uključeni u ovaj projekat ne radi tako što pronađe neku seriju i onda gradi na osnovu nje bilo šta. Ovo je više zbir kolektivnog iskustva gledanja mnogo različitih serija tokom odrastanja i zrelih godina, koje su nas činile publikom koja je uživala u policijskim pričama, ali propušteno kroz lokalni i srpski kontekst.

Posebno ističe ulogu žena u seriji.

- Srazmerno malo ima ženskih uloga, ali su zato izuzetno važne. Ne mislim da je to neki diktat savremenog sveta, nego kao i u porodici postoji ravnoteža, tako treba da postoji i u pričama. Njihov značaj i njihov karakter daju im težinu koja bez problema parira muškim likovima.

Jedan od ključnih ženskih likova tek ulazi u razvoj priče.

- Ćerka će tek kasnije da postane psiholog. Ona na početku studira psihologiju, ali je najveći deo zapleta povezan upravo sa njom i sa tim šta se njoj dešava.

Stojković se osvrnuo i o svom pristupu pisanju policijskog miljea.

- Scenarista stalno ulazi u svetove koji mu nužno ne pripadaju. Ja nemam kontakte sa policijom niti prijatelje u policiji, ali imam iskustvo čitalačko i gledalačko, i to mi pomaže da kroz istraživanje i razgovore sa ljudima napravimo priču koja bi trebalo da funkcioniše univerzalno.

Na setu smo imali priliku da razgovaramo i sa nekim glavnim junacima koji su predstavili svoje likove u seriji.

Moj lik se zove Stevan Rodić i pripadnik je žandarmerije, jedan jako lojalan specijalac - kaže Miloš Petrović, a njegov kolega Lazar Tošić se nadovezuje:

- Igram mladića koji je vođen emocijom i odgovornošću. Matija je vojnik, disciplinovan, neiskvaren momak koji se ne vodi ličnim interesima, već osećajem, emocijama i odgovornošću i odlazi u akciju iz koje mu nije zagarantovan povratak.

Spašavanje otete kćerke

Pavle Mensur tumači Dušana Kuburovića i objašnjava njegovu poziciju u priči.

- Ja igram Savinog sina i Miličinog brata. On je takođe policijski službenik, ali na malo drugačiji način, kroz diplomatiju, kroz međunarodne odnose i evropske integracije. Jedan mladi, ambiciozni policajac koji u početku deluje poprilično nezrelo za sve što ga čeka, ali kako serija odmiče, shvatamo da i on na ličnom i profesionalnom nivou može da napreduje.

Miodrag Radonjić dodaje da igra iskusnog pripadnika žandarmerije.

- Tumačim lik poručnika Grujića, takođe pripadnika žandarmerije, ali taj čin govori da je već iskusan u svom poslu i zanimanju i na neki način se ugleda na svog starijeg kolegu kapetana Kuburovića, koga igra Nenad Jezdić. Njegova ćerka biva oteta i on daje sve od sebe da mu pomogne da je vrati i da u toj celoj akciji zapravo pomaže cela ekipa iz žandarmerije.

Na pitanje kako su gradili likove i da li su imali kontakte sa policijskim svetom, Radonjić objašnjava razliku između različitih policijskih struktura

- Postoje razlike u policiji, ima više oblasti. Ja sam imao iskustva i u drugim policijskim serijama. Velika je razlika između birokratskog policajca, inspektora i ljudi koji rade u ministarstvu, i žandarmerije koja je više jedinica koja po disciplini i rasporedu podseća na vojsku. Nije vojska, ali je zasnovana na fizičkoj spremi, disciplini i ozbiljnosti. Imali smo prilike da snimamo i na lokacijama gde oni treniraju, i vidi se koliko je to ozbiljan sistem, ozbiljan poligon, gde treniraju i džudo i borbene veštine.

Tasić dodaje da je imao priliku da radi sa čovekom koji je više od 20 godina u vojsci i žandarmeriji.

- Najvažnije što se od njih nauči jeste disciplina i odanost.

Petrović kaže da njegov pristup nije bio zasnovan na konkretnom uzoru.

- Negde instinktivno, na osnovu teksta i toga šta lik izgovara, gradio sam Stevana Rodića.

Na pitanje o pripremi za akcione scene i fizičku zahtevnost, Mensur ističe da iskustvo već postoji.

- Mislim da smo svi ovde već ranije imali iskustva kroz druge uloge i priče da prikazujemo policijske službenike, specijalne jedinice ili ljude koji imaju dodira sa oružjem i sličnim situacijama. Tako da smo već imali slične pripreme i iskustva.

Na dodatno pitanje o fizičkoj spremi, uz osmeh dodaje:

- Evo, kaži ti nama kako delujemo sad kad nas vidiš po fizičkoj spremi.

Na to se nadovezuje Petrović otrivajući jednu anegdotu:

- Nikola Pejaković je rekao u jednoj sceni, kad nas je video poređene, da mu je mnogo lakše da odigra to što treba, jer mu naše prisustvo preko puta njega daje dodatni efekat. Tako da mislim da to govori samo za sebe.