"Najmanje jednom godišnje se pitam ko sam i kuda idem" Milica Zarić NE PRISTAJE NA SVE zarad karijere i bez zadrške priznaje:"Granice sam uvek znala da postavim" (VIDEO)

Glumica Milica Zarić već godinama gradi prepoznatljiv glumački izraz kroz pažljivo birane uloge i posvećen rad u pozorištu i na filmu.

Povodom premijere predstave „Naši roditelji“ u Beogradskom dramskom pozorištu, u režiji Patrika Lazića, govorila je o procesu rada na predstavi, saradnji sa rediteljem i načinu na koji pristupa građenju likova.

U intervjuu za “Blic” se osvrće i na sopstvene umetničke izbore, granice u poslu, kao i na lična preispitivanja koja su, kako kaže, deo svakog zrelijeg stvaralačkog puta.

Glumica se na početku razgovora osvrnula na svoju izjavu da je „čast i zadovoljstvo kada se čovek svojim poslom bavi na pravi način“ i da je to u potpunosti slučaj i u njenom radu.

– Kada imate priliku da istražujete, da sa rediteljem na najlepši mogući način pokušavate, pronalazite različite priče, idete u različitim smerovima, istražujete, i onda dolazite sloj po sloj do rešenja komada i vaše uloge. Mislim da je to zaista slučaj i sa Patrikom, jer on ima suptilan, umetnički, divan način da vas otvori. Imala sam mogućnost da konačno isprobavam različite stvari, sve što mi padne na pamet, bez osuđivanja i bez nipodaštavanja, čega u našem poslu, nažalost, ima. To je najdivniji mogući rad - ističe Milica Zarić.

Na pitanje o njenom liku Aleksandre, koja u predstavi putuje kruzerom, i da li je ona sama ikada imala to iskustvo, glumica kaže:

– Milica nikad nije putovala kruzerom, a Aleksandra jeste, i to joj je prvo putovanje. Ona putuje sama i to je možda iznenađenje. Ona je na rođendanskom putovanju, jer puni tačno 50 godina.

Na konstataciju da i sama ima 50 godina i da tu postoje dodirne tačke sa likom, odgovara:

– Pa da, malih, ali bitnih. (smeh)

Zanimalo nas je da li se i ona, kao Aleksandra, ponekad pita ko je i kuda ide u životu.

– Da, vrlo često. Najmanje jednom godišnje. Odgovori su različiti, promenljivi i nisu za javnost.

Zadovoljna sam i ostvarena žena

Milica otkriva i da li je zadovoljna onim što je do sada postigla, kako na poslovnom tako i na privatnom planu.

– Ja sam taj tip koji nikada nije potpuno zadovoljan i to me tera da idem dalje. Kad podvučem crtu, jesam zadovoljna i ostvarena žena na poljima na kojima sam želela da budem ostvarena, ali uvek može bolje, više i dalje. Naravno postoji mnogo nedosanjanih snova. Ima još vremena za razne stvari. U ovoj zrelosti lepo je to što znam šta ne želim i šta neću, ali ima još mnogo toga što želim da probam, da vidim i da radim. Jako bih volela da radim autorski film i sa mladim autorima, i u pozorištu i na filmu. Pre svega na filmu. Mislim da mladost uvek ima šta da kaže i da je ona ta koja vuče i pobeđuje.

Na pitanje da li misli i na rad iza kamere, Milica objašnjava:

– Ne, ne u smislu produkcije ili režije. Više iz potrebe da igram u projektima koje bih želela da snimam. Ne osećam rediteljsko oko u sebi, ja uloge posmatram iznutra, kroz lik koji tumačim.

Otkriva i šta ne želi i gde povlači granice.

– Ne znam sad da izdvojim jednu stvar, ali kroz život sam, kada sam imala situacije preko kojih ne bih prešla, to i nije dolazilo u obzir. Uvek sam umela da povučem crtu i da postavim granice, i privatno i poslovno.

Podsećanje na to da je ranije odbijala neke uloge Milice komentariše:

– Jesam odbijala uloge, ali ne iz namere da odbijem. Nedavno sam čitala jedan scenario koji je bio odličan, ali sam rekla reditelju da mislim da nisam prva podela za tu ulogu. To je možda glupo s moje strane, ali verujem da postoji glumica koja je tačno za to. U filmu je važno i kako fizički odgovarate liku, dok u pozorištu možete više da se „modelirate“, kroz kostim i druge okolnosti. Ja zaista volim i pozorište, ali i snimanja. Postoji nešto posebno u tome. Uvek izdvajam seriju „Žmurke“ Miše Radivojevića. To je ambijent u kome bih volela da radim, jer to me lično dira i pomera.

Najnovina predstava u kojoj igra je “Naši roditelji”. Na pitanje da li je naslov podseća na njenog oca, velikog glumca Dragana Zarića, kaže:

– Ne treba mi naslov da bih se setila tate. Mamu i tatu nosim u sebi svakog dana. Mama je, hvala Bogu, živa, a tata je u meni uvek prisutan.

Milicu smo poslednji put gledali u seriji “Tajna vinove loze” i to kao jednu simpatičnu negativku. Kaže da za sada nema ništa novo u planu, ali se iskreno nada nekom zanimljivom pozivu.

– Zaista mi nedostaje snimanje.

Na opasku da pažljivo bira uloge, ali da su one koje uradi upečatljive, kaže:

– Mislim da nije važan kvantitet nego kvalitet. Biram šta ću da radim i kada pristanem, potpuno se posvetim tome.

Na pragu leta Milica razmišlja i o godišnjem odmoru.

– Imamo jul kao mesec odmora, a avgust je posvećen mladim autorima i njihovim projektima na letnjoj sceni. Inače, već sam isplanirala odmor. Idem sa porodicom, odnosno delom porodice. Sin ima 16 godina i već se malo odvaja, pa nas troje, suprug, ćerka i ja idemo na Brione. Gledaćemo poslednja izvođenja predstave “Kralj Lir” u Teatru Ulysses, sa Radetom Šerbedžijom. Biće to prilika da uživamo, malo se kupamo, osunčamo i odmorimo - otkriva Zarićka.