Posle više od 50 godina karijere, danas se nalazi na ivici egzistencije i nema stabilnu finansijsku situaciju.
Svoj težak položaj često opisuje kroz humor, deleći anegdote o malim penzijama i dobijenim povišicama.
Srpski glumac i kompozitor Boris Bizetić, kojeg publika najviše pamti po legendarnoj ulozi Slavujke, prisutan je na javnoj sceni više od 50 godina. Iako je autor kultnog „BB Šoua”, humorističkog programa koji se emitovao od 1994. do 2002. godine i za koji je 1996. godine nagrađen Oskarom popularnosti, umetnik danas jedva preživljava i nalazi se na samom rubu egzistencije.
Bizetić se danas ne može pohvaliti stabilnom i zavidnom finansijskom situacijom, ali svoj težak položaj i dalje ume da opiše uz dozu prepoznatljivog humora. Komentarišući kako reaguje kada mu stignu mesečna primanja, glumac je ispričao:
"Kada mi poštar donese penziju dugo ridam, plačem, cvilim i tako. Zabavno je... - rekao je Boris."
U istom, komičnom maniru, dodao je i anegdotu o povišicama:
"Kad poštar donese malo veću penziju, poklon od državnika, ja onda poljubim poštara u obraz, što on čuva tri ulice dalje".
Uprkos tome što danas teško živi, Bizetić navodi da mu nije žao što je u prošlosti bio veoma velikodušan prema kolegama i što im svoje pesme nije naplaćivao. Gostujući u emisiji "Grand magazin", detaljno je objasnio kako su tada funkcionisala pravila u muzičkoj industriji:
"Nije mi žao što sam davao i šakom i kapom"
"Nije mi žao što sam davao i šakom i kapom, ko god se javio, uvek sam davao pesme. To će biti čudno ovim današnjim generacijama, ali tada niko nikom ništa nije plaćao. Pevač dobije pesmu od mene džabe, a ja onda, ako se ta ploča proda, dobijem preko računa svoj autorski honorar".
Tokom svoje bogate karijere sarađivao je sa mnogim velikanima, a njegovo stvaralaštvo obuhvata i zabavnu i narodnu muziku. Osvrćući se na saradnje sa muzičkim legendama, izjavio je:
"Velikim uspehom smatram i to što sam jednom Tomi Zdravkoviću, inače vrhunskom kantautoru, uradio aranžman za dve pesme. Anici Zubović, legendi zabavne muzike, komponovao sam dva narodnjaka po pozivu i po porudžbini. Jednom Ismetu Krciću, komponovao sam na stihove Svete Vukovića pesme koje liče na izvorne crnogorske".
Na kraju, govoreći o svom radu i žanrovskoj svestranosti kroz sve ove decenije, čuveni umetnik zaključuje:
"Sve što sam pisao i u narodnoj i u zabavnoj muzici ima jednu zajedničku nit u melodiji i emociji. Kad su narodnjaci u pitanju, ja sam stara koketa - koketiram sa njima otkad sam u muzici."
