Organizacija renoviranja, preseljenja i porodice bila je veoma zahtevna i stresna, ali je istrajala i ostvarila svoj cilj.
Život i pogled na prirodu iz kuće veoma joj prijaju, a sada se bavi i baštovanstvom koje smatra lekovitim za dušu.
Influenserka Ivana Slipčević, poznatija kao Tačkasta Mara, nedavno se uselila u svoju kuću iz snova. Ona je istakla da joj život na selu veoma prija kao i da je objekat uredila skroz po svom ukusu.
Tačkasta Mara je sada otkrila kako je izgledao ceo proces kupovine kuće.
- Dosta vremena sam obilazila razna mesta, upoznala mnogo ljudi koji su mi pomogli u tom procesu. Bila sam vrlo nestrpljiva, želela sam sve odmah i sada, ali to se nije desilo. Bukvalno na kraju, posle dosta vremena, kada sam skoro i odustala, slučajno sam došla na ovaj plac i nekako, čim sam ušla u kuću, osetila sam lepu energiju i znala da je to to - rekla je Ivana koja ima veliku strast prema kulinarstvu, a recepte često deli na mrežama.
- Kod mene se renovira, sređuje i useljava za dva meseca, dok kod drugih ljudi to traje i po nekoliko godina. Želim sve odmah i ako se to ne desi, dolazi do razočaranja. Bilo je teško, ali budući da sam nakon nekoliko meseci traženja uspela da pronađem kuću, završim sve radove i uselim se pre Nove godine, ispunila sam svoje planove, očekivanja i želje, pa sam bila mirnija po tom pitanju. Imala sam dosta uslova kada sam tražila novi dom: da je u prirodi, da ima bazen, da ima šumu pored, da je kuća velika, prostrana i svetla. Da u njoj mogu da napravim kuhinju o kakvoj sam oduvek sanjala. Da je dovoljno udaljena od ljudi i da sam pomalo izolovana, a opet da mi je sve blizu – škola, vrtić, zdravstvena ustanova, prodavnice, pijaca.
U kuhinju sam uložila poslednje pare
Za kuhinju ističe da nije štedela - ni trud, a ni novac.
- Uložila sam u nju suze, krv, znoj i poslednje finansije (smeh). Ljude koji su je radili izazvala sam da urade nešto što nikada ranije nisu, a što se kod nas retko radi- da celu kuhinju obložimo keramikom, i spolja i u nekim delovima unutrašnjosti. Bilo je dosta odbijanja tog zahteva, ali sam na kraju našla ljude koji su ispunili moje želje i napravili mi kuhinju iz snova. Kuvam najukusnija jela, deca uče da kuvaju i pomažu mi, prijatelji dolaze. Tu se stvaraju uspomene. Tu su i terasa, dvorište i bazen. Pored bazena će takođe biti kuhinja i jedva čekam toplo vreme da se tu okupljamo, roštiljamo, pijemo vino, kupamo se i družimo – kaže influenserka i dodaje da je imala jasnu viziju.
- Znala sam do najsitnijeg detalja kako će sve izgledati, od materijala do boja. Kada sam se našla sa firmom koja je radila nameštaj i sa arhitektom, sele smo i za par sati prošle i nacrtale sve i odredile boje, materijale i sisteme. Već sutradan je počelo da se radi. Mnogo je lakše kada čovek zna šta želi, tada sve ide i brže. Znala sam čak i kako će izgledati unutrašnjost kuhinje, koliko će biti fioka (smeh), tako da sam došla veoma pripremljena kod arhitektice. I njoj je to dosta olakšalo posao, pa smo sve završile vrlo brzo. Mnogo je teško reći da je čovek ponosan na sebe i verovatno su retki trenuci kada to kažete naglas. Ali ja zaista jesam i možda sam to prvi put izgovorila.
Ipak, priznaje da je bilo trenutaka kada je želela da odustane od svega.
- Srediti, renovirati, napraviti nameštaj, organizovati sve sa dvadesetak različitih ljudi, uz posao, dvoje dece, njihove obaveze, ispis iz stare škole i vrtića, upis u novu školu i vrtić – to je zaista preteško i veoma stresno. Bilo je mnogo suza i trenutaka kada sam želela da odustanem od svega. Ustajala sam u pet ujutru, imala notes sa spiskom obaveza. Bilo je zahtevno, naporno i fizički i finansijski, ali sam na kraju stigla do svog cilja bez odustajanja. Kada vam ljudi oko vas, koji su sve to pratili i u tome učestvovali, kažu: "Svaka ti čast, bravo", tada zaista znate da ste uradili nešto veliko.
Nestvaran pogled u prirodu
Kaže da joj jako prija što je okružena prirodom, a ne gradskom vrevom.
- Pogled iz dnevne sobe je na šumu i bazen, a iz moje spavaće sobe takođe na bazen i nebo. Prosto ne možete ustati na levu nogu, sve i da hoćete. Kada otvorim oči i vidim boje neba koje se preslikavaju na tirkiznoj vodi, zaboravim na sve. U Beogradu me nikada nije budio cvrkut ptica, već gradska vreva. Ovde slušam ptice. To je meditacija, odmor i pravi lek za dušu i um. Do sada se nisam bavila baštovanstvom, a čula sam i da leči dušu. Počela sam da istražujem, guglam, čitam o tome. Posadila sam nekoliko biljaka i začina i pravo je uživanje. Biće tu i malo povrća, maslina…
(Hello)
