NOVI SAD - Kada je na licitaciji, održanoj u Novom Sadu 20. septembra prošle godine, u zakup od države uzeo osamnaest hektara zemlje na Čeneju, poljoprivrednik Svetozar Murgaški nije ni slutio da će mu u deo pripasti i 62 ara tamošnjeg groblja. Zbog toga, ali i zbog preostale zakupljene zemlje koja nije ništa manje sporna, Murgaški sada, u danima setve, mora da se bavi ne samo oranicama, već tužbom protiv grada koju je najavio.
NOVI SAD - Kada je na licitaciji, održanoj u Novom Sadu 20. septembra prošle godine, u zakup od države uzeo osamnaest hektara zemlje na Čeneju, poljoprivrednik Svetozar Murgaški nije ni slutio da će mu u deo pripasti i 62 ara tamošnjeg groblja. Zbog toga, ali i zbog preostale zakupljene zemlje koja nije ništa manje sporna, Murgaški sada, u danima setve, mora da se bavi ne samo oranicama, već tužbom protiv grada koju je najavio.
Dodatnih sedamnaest hektara, kaže Murgaški, takođe neće moći da koristi, pošto ta zemlja nije državna, već je još devedesetih godina vraćena vlasnicima od kojih je nacionalizovana. Sve u svemu, od pomenutih osamnaest hektara, za koje je uredno i unapred platio, Svetozaru Murgaškom na korišćenje ostaje tek oko pedeset nespornih ari. Bar za sada.
- Pre dve nedelje izveo sam geometra da premeri zemljište na parceli pod brojem 13, a on je utvrdio da se parcela nalazi na groblju. Prilikom potpisivanja ugovora sa komisijom Gradske uprave za privredu, a koji je potpisala Maja Gojković, ja to, naravno, nisam znao. Onda sam saznao da se tu ljudi sahranjuju još od sedamdesetih godina - priča Murgaški, dodajući da ove godine neće moći da obrađuje zemlju koju je zakupio, te da će biti na ogromnom gubitku s obzirom na to da je već kupio za setvu tonu semena graška i isto toliko graorice. Za zemlju je, veli, uzeo kredit u banci i platio unapred oko dve i po hiljade evra.
Dodatni trošak predstavlja i geometar koji ga je, kako kaže, koštao sto pedeset evra po parceli.
- Ne mogu ja da gatam, pa da znam čija je bila zemlja koju mi je država dala u zakup, to je valjda njihov posao. Da je komisija za davanje zemlje u zakup radila posao kako treba, valjda bi se znalo šta je državno, a šta nije. Isto tako bi trebalo da se zna koja je zemlja vraćena vlasnicima, a ne da mi daju tuđu zemlju! Ne znam da li su oni toliko neozbiljni ili samo ne umeju da rade posao, ali znam da je meni na ovakav način naneta zaista velika šteta. A na kraju još ispada da sam ja najveći krivac! Sramota me je što živim u ovakvoj državi - konstatuje razočarano čenejski poljoprivrednik, dodajući da se već obraćao Ivanki Čubrilo, članu Gradskog veća za privredu, i gradskom sekretaru za privredu Milenku Dražiću, ali da je od njih dobio samo ubeđivanje da odustane.
- Još kad sam pomenuo da ću da zovem novinare, ubeđivali su me da to nikako ne radim. „Nemoj“, kažu, „to ni slučajno, stariji si čovek, šta ti treba da se provlačiš po novinama i da se sramotiš - veli zbunjeni Murgaški.
