Filmska životna priča Čelsi Mening, transrodnog vojnika i nesrećnog borca za istinu, dobila je novi obrt, koji je po mnogima - najpravedniji.
Tog vrelog i prašnjavog majskog jutra u Bagdadu 2009, tada 22-godišnji američki vojnik Bredli Mening rešio je da svetu otkrije poverljive tajne SAD, s čijom politikom i delima se nije slagao.
Zahvaljujući njemu, „Vikiliks“ je objavio najveći skup poverljivih dokumenata koji je ikada procureo u javnost. Među njima je 250.000 američkih tajnih depeša, i još pola miliona vojnih dokumenata koji su svetu postali poznati kao „Ratni dnevnici iz Iraka i Avganistana“.
Skoro 10 godina kasnije, od kojih je devet proveo iza rešetaka američkog Fort Levenvorta, u njegovom životu desilo se mnogo toga. Pre svega, Bredli je promenio pol, i postao Čelsi.
Nekoliko puta Čelsi je zbog enormnog pritiska pokušala da izvrši samoubistvo u zatvoru. Javnost je bila podeljena: jedna strana smatrala ju je izdajnikom, optužujući je da su njene objave bile katalizator zbog kojeg je počelo Arapsko proleće, a potom i haos na Bliskom istoku.
Druga strana ju je, pak, smatrala „herojem koji je svetu otkrio ratne zločine“ koje su američki vojnici počinili u Iraku i Avganistanu, poput napada u Bagdadu, kada su američki „apači“ masakrirali grupu od deset muškaraca među kojima su bili reporteri „Rojtersa“. Takođe, zahvaljujući Meningu javnost je saznala za masakr u Granaiju, kada je američka vojska likvidirala između 86 i 147 avganistanskih civila.
Treći su se pitali kako je uopšte bilo moguće da jedan nesrećan, psihički nestabilan mladi analitičar zarobljen u tuđem telu dođe u posed najosetljivijih državnih tajni i pusti ih u javnost.
Američki sud nije imao milosti, i osudio je Meningovu na 35 godina zatvora. Transrodni vojnik, koji je zbog svog stava da javnost ima pravo da zna sve o ratovima širom planete žrtvovao sopstveni život, možda će ugledati svetlo slobode daleko brže.
Posle silnih javnih apela, otvorenih pisama koje su potpisivale stotine akademika i javnih ličnosti da se Čelsi pusti na slobodu, predsednik SAD Barak Obama rešio je da na samom kraju svog mandata pomiluje Meningovu.
Uzbunjivačica javnosti tako će na slobodu izaći u maju, a za takav epilog možda bi najviše mogla da zahvali Džulijanu Asanžu, koji je obećao da će se predati ako ona bude oslobođena.
Slavlje, i po mnogima pravednu odluku mogao bi da pokvari Donald Tramp, koji je najavio da će poništiti Obaminu odluku. Čelsi, Asanž i svi oni kojima su istina i transparentnost na prvom mestu nadaju se da će se novi predsednik ipak predomisliti.
(Vladimir Filipović)
