Žena koja je spasila smoki! Omerka Živković za "Blic Biznis": Nikada nisam odustala, moja volja me održala
Omerka ističe značaj promovisanja inženjerstva među devojkama, posebno zbog njegovih karijernih mogućnosti i inspiracije za mlade
Njen profesionalni put služi kao primer kako se voljom, radom i edukacijom mogu prevazići prepreke i ostvariti uspeh
Komentara 5
Slušaj vest
0:00/
0:00
Jedna od finalistkinja na izboru za inženjerku godine bila je Omerka Živkivć. Omerka je danas uspešna mlada žena, a za "Blic Biznis" je podelila kako je izgledao njen put do uspeha. Izbor za "Inženjerku godine" za 2025. godinu završen je 20. novembra. U finalu se našlo 10 žena koje svojim karijerama doprinose razvoju Srbije na mnogima nivoima
Šta je za Vas značio konkurs "Inženjerka godine"?
Blic preporučuje
Fenomenalno mi je što ova inicijativa postoji, jer treba da inspirišemo mlade devojke. Tokom konkursa Inženjerke godine više puta sam pomenula da sam sa sela, što mi je bio veliki problem, naročito pri polasku u gimnaziju. Osećala sam da, kao neko sa sela, ne pripadam tu i imala sam sumnje da li ću se uklopiti, da li sam dovoljno pametna, hoću li uspeti i snaći se na fakultetu i da li će biti pretežak. Moja volja me je održala, međutim znam da mnoge devojke odustanu. I zato mi je drago što ova inicijativa postoji - da bi devojke videle da je neko sličan njima uspeo u svojoj zamisli. Njima treba realna podrška, kao i da razumeju inženjerstvo, koje inženjerske nauke postoje i koje karijerne mogućnosti nude. Ovde baš to i dobijaju - u vidu različitih žena, sa različitim životnim putevima, a u isto vreme uspešnih inženjerki.
Kakav je položaj žena u STEM sistemu u Srbiji?
Prema mom mišljenju, drago mi je što generalno ima sve više žena inženjera. Ali, još uvek postoje predrasude, naročito prema ženama mašinskih ili elektro usmerenja. Ne mislim da je to opravdano, jer iz mog iskustva razlike između žena i muškaraca postoje, ali niko nije bolji - nego doprinosimo različito, ali u istom značaju. Mislim da muškarci više rizikuju i da se to može nekada više isplati biznisu, dok su žene, sa druge strane, detaljnije, upornije i održivije razmišljaju i odlučuju. U nekim branšama, kao što je moja (proizvodnja), ima znatno manje žena jer su one uglavnom u laboratoriji, razvoju proizvoda ili proveri kvaliteta. Zato bih lično želela da ohrabrim devojke koje se pronalaze u proizvodnji da dođu i oprobaju se. Izazovno je, ali se mogu dokazati i kao inženjerke, ali i kao dobri lideri.
Zašto je dobro biti žena inženjer, odnosno žena preduzetnica u Srbiji?
Pored drugačijeg doprinosa poslovanju koji sam već spomenula, iz mog iskustva žene obično imaju više empatije od muškaraca, pronalaze bolji način da priđu zaposlenima i da ih podstaknu da daju svoj maksimum i da se razvijaju, kao i da se oprobaju u poslovima za koje misle da su im nedostižni. Što često vodi povećanju zadovoljstva i angažovanosti zaposlenih, poboljšanju poslovnih rezultata kompanija i rastu biznisa.
Recite nam nešto kratko o Vašem poslovnom usponu. Da li biste i zašto preporučili Vaš posao?
Nakon što sam završila Poljoprivredni fakultet u Beogradu na smeru Prehrambena tehnologija, prvo zaposlenje mi je bilo u Soko Štarku (koji je kasnije postao deo Atlantic Grupe). Bila sam na poziciji rukovodioca različitih proizvodnih programa – piškota, vafla, štapića, biskofila, kao i na najvećoj liniji, Smokiju. Tokom dugo godina rada u Štarku, smatram da sam iza sebe ostavila veliki broj postignuća, od kojih mi je najdraži pokazatelj mog uspeha nagrada za najbolju inovaciju u celoj Atlantic grupi 2016. godine. Nagradu sam dobila za izradu tehničkog nacrta za promenu radnih delova ekstrudera (mašine za proizvodnju Smokija), koja je bila toliko značajna da danas najpoznatiji proizvođač ekstrudera serijski primenjuje rešenje koje sam razvila.
Karijerni put me je potom doveo u Dr. Oetker na poziciju menadžera proizvodnje i LEAN menadžera, gde sam nastavila da razvijam i sebe i procese u proizvodnji, ali i svoje zaposlene. Jedna od inicijativa na koju sam posebno ponosna je uvođenje žena sa poslova fizičkog pakovanja u poslove operaterki (upravljanje mašinama), koje su do tada radili isključivo muškarci. U početku je i kod samih žena bilo sumnje da li bi mogle da se bave takvim poslovima, ali danas zapravo 80% operaterki na pakovanju i 45% svih operaterki čine žene.
Svoj posao bih svakako preporučila, najviše onima koji više vole da budu „na terenu“/u proizvodnji, među ljudima i mašinama, nego u kancelarijama. Kao i onima koji vole da rešavanju različite izazove - jer moj posao u podjednakoj meri zahteva poznavanje tehničkih procesa, kao i rad sa ljudima.
Šta je najteže na tom putu uspeha? Imate li savet kako prevazići te izazove i prepreke?
Iako se bavim „slatkim“ poslom u vidu pravljenja slatkiša i slaniša ranije a sada smesa za kolače, sastojaka za torte i druge poslastice, u pozadini tog procesa stoji veliki broj aktivnosti, podešavanja, kao i, za mene u početku jedno veliko iznenađenje. Dok sam studirala, mislila sam da ću većinski raditi sa epruvetama, tehnološkim parametrima i mašinama. Tek kad sam došla na prvi posao sam shvatila da veliki deo podrazumeva i rad sa ljudima, gde nemamo svi ista mišljenja, a treba da postignemo isti cilj. Verujem da nisam jedina studentkinja inženjerske struke kojoj je ovo bilo iznenađenje i zato mislim da treba da budu svesne da pored stručnog znanja i ekspertize u kojoj se mi inženjerke mnogo lakše snalazimo, moramo imati i smisao za rad sa ljudima. Zato im savetujem da, pored sticanja stručnog znanja, tokom fakultetskih dana učestvuju na različitim projektima u okviru kojih bi mogle da vežbaju svoje međuljudske veštine. Kao i da tokom praksi i prvog posla što više slušaju iskusnije koleginice i kolege, jer od njih mnogo toga mogu naučiti, na kojoj god poziciji bili.
Kako vidite položaj žena na tržištu rada u Srbiji u budućnosti? Šta je potrebno unaprediti?
Smatram da će, ukoliko se održavaju ovakve inicijative, broj žena na tehničkim i rukovodećim pozicijama biti sve veći. Naročito ukoliko se bude dopiralo do što većeg broja devojaka u srednjim i osnovnim školama, kako bi na vreme znale koje sve inženjerske karijerne mogućnosti postoje, kako ti poslovi izgledaju, kako bi se osnažile u shvatanju da i te kako mogu da doprinesu inženjerstvu i da izgrade lične karijere.
Kakvi su Vaši profesionalni planovi za 2026. godinu?
Tokom 2026. godine planiram realizaciju dodatnih inicijativa usmerenih na sistemsko unapređenje poslovnih procesa i dalji razvoj svojih ljudi, sa posebnim fokusom na organizaciju i unapređenje proizvodnih procesa sa Lean stanovišta (efikasnija proizvodnja sa što manje gubitaka u vidu zastoja, promena alata, vremena prelaza…). Paralelno sa time, kao i uvek, nameravam da aktivno pratim globalne trendove u oblasti organizacionog razvoja i vođenja ljudi u proizvodnji, upoznam se sa još koleginica i kolega iz različitih industrija i kroz to dobijem ideje za nove projekte na strateškom nivou, koji su zasnovani na realnim potrebama posla, ali i na proverenim uspešnim praksama.
Šta biste poručili mladim devojkama i uopšte ženama danas?
Poručila bih im da izaberu struku koju vole, iako se ona tradicionalno možda i ne smatra ženskom. Kao i da kroz stalno sticanje i unapređivanje svog znanja, koje niko ne može da im oduzme, definitivno mogu da pokažu koliko su vredne, uporne, koliko razumeju celo poslovanje i utiču na ostvarivanje rezultata - iako ceo taj poslovni svet može delovati strano i strašno. Radoznalost, strast, kreativnost i doprinos inženjerstvu se mogu ispoljiti na različite načine, od kojih je neki novi možda baš njihov.