Prvi posao novog gradonačelnika Njujorka: Kako planira da "olakša život" građanima u jednom od najskupljih gradova sveta
Novoizabrani gradonačelnik Zohran Mamdani planira socijalne reforme
Mamdani planira pogodne mere za radničku klasu, no uspeh zavisi od saradnje sa državom i savezom
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
U Njujorku prosečno domaćinstvo troši više od polovine svojih prihoda na kiriju, dok svake noći oko 100.000 ljudi spava u prihvatilištima za beskućnike.
„Ovako izgleda potpuna priuštivosti“, rekao je predsednik opštine Menhetn Mark Levin u izveštaju iz decembra. Medijalne kirije na Menhetnu premašile su 5.400 dolara mesečno.
Blic preporučuje
Kriza troškova života u gradu proteže se i na hranu, brigu o deci i druge segmente svakodnevice: 1,4 miliona ljudi, odnosno 15 odsto stanovništva grada, suočava se sa nesigurnošću u snabdevanju hranom. Prema podacima američkog Zavoda za popis stanovništva, porodica mora da zarađuje 334.000 dolara godišnje kako bi mogla da priušti brigu o dvogodišnjem detetu.
Zohran Mamdani, budući gradonačelnik Njujorka, suočava se sa ogromnim zadatkom da olakša život u jednom od najskupljih gradova na svetu.
Mamdani je osvojio najveći broj glasova od svih gradonačelnika Njujorka u poslednjih 60 godina, zahvaljujući fokusu na pitanja radničke klase. Sada mora da ispuni svoja progresivna obećanja u trenutku kada se gradska ekonomija usporava, savezna vlada smanjuje socijalnu zaštitu, a budžetski deficit grada raste.
Mamdani je obećao zamrzavanje kirija i izgradnju većeg broja pristupačnih stanova, ali mnoge neprofitne organizacije i investitori koji upravljaju subvencionisanim stanovanjem kažu da već sada ne mogu da pokriju troškove.
Takođe želi da uvede besplatnu brigu za svu decu uzrasta od šest nedelja do pet godina i ukine naplatu karata u gradskim autobusima.
Međutim, potrebna mu je saglasnost države da poveća poreze za najbogatije stanovnike i korporacije kako bi finansirao ove planove, a guvernerka države Njujork Keti Hokul ohladila je entuzijazam povodom njegove ideje da se celokupna autobuska mreža učini besplatnom i da se nadoknadi oko milijardu dolara prihoda od karata koje bi gradski saobraćajni sistem (MTA) izgubio.
Njegova sposobnost da sprovede program zavisiće od mobilizacije pristalica iz baze njegove kampanje kako bi izvršili pritisak za veće poreze bogatima, veću izgradnju stanova i druge prioritete, smatra Kim Filips-Fajn, profesorka istorije na Univerzitetu Kolumbija i autorka knjige „Fear City: New York’s Fiscal Crisis and the Rise of Austerity Politics“, o finansijskom kolapsu grada sedamdesetih godina.
Njegovi saveznici su nedavno pokrenuli neprofitnu organizaciju čiji je cilj da izvrši pritisak na gradske i državne zakonodavce da usvoje njegov program u gradskom parlamentu i u zakonodavnom telu savezne države u Olbaniju. (Portparol Mamdanija nije odgovorio na zahtev CNN-a za komentar.)
„Pre godinu dana mnogi su smatrali da je Mamdanijeva pobeda nemoguća, ali je ostvarena zahvaljujući snažnom političkom organizovanju“, rekla je Filips-Fajn. Njegov uspeh kao gradonačelnika „zavisiće od usklađivanja političkih snaga i nastavka organizovanja“.
Odlazak bogatih i fiskalni kolaps
Pre izbora, Mamdanijevi protivnici upozoravali su na masovni odlazak ultrabogatih iz Njujorka, kao i na fiskalni kolaps ukoliko on pobedi.
Međutim, bogati nisu pobegli, a poređenja sa finansijskim slomom iz sedamdesetih su „površna“, kaže Filips-Fajn. Tada je grad gubio stanovništvo, industrijska radna mesta i prolazio kroz duboku recesiju.
Ekonomija grada je, uprkos problemima sa troškovima, bila snažna.
Zaposlenost i učešće u radnoj snazi nalaze se na istorijskim maksimumima. Poreski prihodi su takođe na rekordnom nivou, a strahovi od „urbane spirale propadanja“ nakon pandemije su se smanjili. Zakupi kancelarijskog prostora dostigli su 97 odsto nivoa pre kovida u prvoj polovini 2025. godine.
Ipak, postoje znaci usporavanja.
Grad je na putu da u 2025. godini doda oko 78.000 radnih mesta manje nego prethodne godine, a većina rasta zaposlenosti koncentrisana je u niskoplaćenom sektoru kućne zdravstvene nege, navela je Sara Parker, viša istraživačica i strateška savetnica u Nezavisnom budžetskom uredu Njujorka.
Budžetski jaz od 6,5 milijardi dolara očekuje se 2027. godine i, po zakonu, moraće da bude popunjen, dok se u narednim godinama predviđaju još veći manjkovi.
Nova administracija se suočava sa „prilično izazovnom fiskalnom slikom“, rekla je Parker.
Kirije najveći trošak u Njujorku
Stanovanje predstavlja najveći trošak za većinu stanovnika Njujorka, što je u velikoj meri doprinelo Mamdanijevoj pobedi.
Mamdani je obećao zamrzavanje kirija u stanovima sa regulisanom rentom, nazivajući to svojom „ključnom politikom“. Zamrzavanje bi se odnosilo na skoro milion stanova, odnosno gotovo polovinu ukupnog fonda iznajmljenih stanova u gradu.
Međutim, njegovi planovi suočavaju se sa finansijskim pritiscima održavanja stanova sa regulisanom rentom.
Od 2020. godine troškovi održavanja takvih stanova porasli su za 22 odsto, dok su kirije povećane za oko 11 odsto, prema podacima kreditora Community Preservation Corporation. Rast troškova komunalija, osiguranja i rada, bez proporcionalnog rasta prihoda, može dovesti do propadanja zgrada, upozoravaju stručnjaci.
Pored toga, Mamdani želi da izgradi 200.000 novih pristupačnih stanova za domaćinstva sa niskim i srednjim prihodima, koji bi trajno bili subvencionisani od strane države. Međutim, i ovaj deo tržišta nekretnina je u problemima, a neki investitori su u riziku od neizmirivanja kredita.
„Trendovi rasta troškova i smanjenja prihoda neodrživi su za sektor pristupačnog stanovanja“, naveli su u nedavnom izveštaju Enterprise Community Partners i National Equity Fund, organizacije koje finansiraju ovakve projekte. Oni su pozvali na hitno finansiranje radi stabilizacije pristupačnog stanovanja i na državne mere za smanjenje troškova osiguranja.
Nakon pobede na izborima u novembru, Mamdani je obećao „najambiciozniju agendu za rešavanje krize troškova života kakvu grad nije video još od vremena Fiorela La Gvardije“.
Međutim, gradonačelnik La Gvardija sproveo je svoju politiku tokom Velike depresije uz pomoć Frenklina Ruzvelta u Beloj kući i demokratskog Kongresa koji je usvajao programe Novog dogovora, finansirajući javne radove, socijalne programe i druge progresivne mere.
Za razliku od toga, Mamdani se suočava sa saveznom vladom pod kontrolom republikanaca, koja smanjuje sredstva za ključne socijalne programe poput Medikejda i SNAP-a, kao i sa predsednikom koji je često neprijateljski nastrojen prema gradovima.
Država procenjuje da će „Jedan veliki, prelepi zakon“, koji su republikanci usvojili tokom leta, dovesti do toga da 1,5 miliona Njujorčana izgubi zdravstveno osiguranje, da 300.000 domaćinstava izgubi deo ili sve SNAP beneficije, da zdravstveni sistem Njujorka ostane bez 13 milijardi dolara i oko 200.000 radnih mesta, kao i da dugoročni troškovi energije porastu ukidanjem projekata čiste energije.
Iako su se predsednik Donald Tramp i Mamdani u novembru sastali u Beloj kući u iznenađujuće srdačnoj atmosferi, administracija zadržava 18 milijardi dolara saveznog finansiranja za projekte javnog prevoza u Njujorku.
Carine, restriktivne imigracione politike i savezni rezovi stvaraju „izazovno okruženje za gradove poput Njujorka“, naveo je gradski kontrolor Bred Lander u decembarskom izveštaju. „U narednom periodu, ekonomska putanja Njujorka u velikoj meri zavisiće od odluka savezne politike.“
Ipak, Mamdani je izrazio optimizam da grad i savezna vlada mogu zajedno da rade na smanjenju troškova, tokom tog sastanka u novembru.
„Zaista se radujem tome da, u partnerstvu sa predsednikom, isporučimo konkretna rešenja za Njujorčane kada je reč o troškovima života.“
(Izvor: CNN)