Američka delegacija Kongresa posetila je Dansku i Grenland kako bi pružila podršku regionalnim naporima
Evropske zemlje, uključujući Belgiju i Sloveniju, posvećene su saradnji i podršci regionu kroz NATO okvir
Američka delegacija koju čine 11 članova Kongresa završila je posetu Danskoj tokom koje su se, kako su naveli, detaljnije upoznali sa Grenlandom i životom njegovog stanovništva, saopšteno je na konferenciji za novinare u Kopenhagenu.
Dvostranačka delegacija američkog Kongresa pokušala je da uveri Dansku i Grenland u svoju podršku, nakon pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će kazniti zemlje carinama ako ne podrže američko preuzimanje strateški važnog arktičkog ostrva, prenosi CBS.
Demokratski senator iz Delavera Kris Kuns, koji je organizovao posetu, rekao je da je tokom boravka stekao nova saznanja o Grenlandu, ističući da je lokalno stanovništvo uspelo da izgradi život u, kako je naveo, izuzetno zahtevnom okruženju.
On je dodao da trenutno ne vidi neposredne bezbednosne pretnje Grenlandu, ali da postoje opravdani razlozi za razmatranje dodatnih investicija i saradnje.
- Ton izjava o mogućem preuzimanju Grenlanda nije bio konstruktivan i takva retorika može da ugrozi kredibilitet Sjedinjenih Država - upozorio je senator iz Delavera.
On je istakao da "skoro da nema boljeg saveznika SAD od Danske".
"Danska i Grenland su deo NATO-a"
- Danska i Grenland su deo NATO-a. Po mom mišljenju, to bi trebalo da bude kraj ove diskusije - naglasio je Kuns i dodao da će američka delegacija kontaktirati američkog državnog sekretara Marka Rubija po povratku u Sjedinjene Američke Države.
Prema njegovim rečima, američki senatori žele deeskalaciju situacije.
- Nadam se da narod Kraljevine Danske neće napustiti vera u američki narod - rekao je Kuns u Kopenhagenu.
On je istakao da SAD poštuju Dansku i NATO "zbog svega što su zajedno uradili".
Republikanska senatorka sa Aljaske Lisa Murkovski pozvala je Grenlanđane da sami prenesu svoje priče svetu, naglašavajući da samo oni mogu autentično da objasne svoj način života i značenje pojma vlasništva za autohtone narode, prenosi danski kanal TV2.
- Oči celog sveta su uprte u Grenland. Moramo da održimo dijalog otvorenim. Važno je da se glas Grenlanđana čuje na međunarodnom planu, posebno u trenutku povećane globalne pažnje usmerene ka tom regionu - ocenila je Murkovski.
"Ne smemo dozvoliti da ovo postane partijsko pitanje"
Prema njenim rečima, razlog što su u delegaciji samo dva predstavnika republikanaca nije posledica nedostatka podrške te stranke.
- Ne smemo dozvoliti da ovo postane partijsko pitanje - rekla je Murkovski.
Ona je dodala da Grenland treba posmatrati kao saveznika SAD, a "ne kao imovinu".
Poseta američkih zvaničnika odvija se u vreme zategnutih odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kraljevine Danske, nakon najava američkog predsednika Donalda Trampa da će anektirati Grenland iz bezbednosnih razloga.
Članovi delegacije najavili su da će po povratku u Vašington nastaviti razgovore u Kongresu o načinima podrške Grenlandu.
Američka poseta Danskoj usledila je nakon niza diplomatskih kontakata ove sedmice, uključujući razgovore danskih i grenlandskih zvaničnika sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom i potpredsednikom Džej Di Vensom.
Komentari senatora su u suprotnosti sa onima koji su dolazili iz Bele kuće protekle sedmice, a Tramp je više puta izneo ideju o američkom preuzimanju Grenlanda, navodeći kao razlog za to strateški vrednu lokaciju ostrva.
Tramp je pokušao da opravda svoje pozive na američko preuzimanje Grenlanda više puta, navodeći da Kina i Rusija imaju svoje planove u vezi sa Grenlandom, koji poseduje ogromne neiskorišćene rezerve ključnih minerala.
Italijanska vojska na Grenlandu eventualno u okviru misije NATO
Premijerka Italije Đorđa Meloni izjavila je danas da je učešće italijanske vojske na Grenlandu u okviru NATO misije moguće, ali da je to pitanje koje će se razmatrati unutar Alijanse, dodajući da je malo verovatno kopneno vojno angažovanje SAD, jer je reč o političkom pitanju koje će se rešavati diplomatskim putem.
- Smatram da je jačanje bezbednosti i prisustva saveznika na Grenlandu ozbiljna tema koja pripada dijalogu unutar NATO. Grenland se mora smatrati teritorijom pod odgovornošću Alijanse, a razmišljanje o jačanju našeg prisustva je neophodno unutar NATO - rekla je Meloni, prenosi list "Roma Korijere".
Komentarišući američke planove za proširenje baza na Grenlandu, Meloni je istakla da je malo verovatno kopneno vojno angažovanje, jer je reč o političkom pitanju koje će se rešavati diplomatskim putem.
- Znamo asertivne metode američkog predsednika. Verujem da je to način da se snažnije istakne pravi problem. Poslednjih godina možda je došlo do potcenjivanja područja koje je danas posebno važno. Arktik je strateški važan ne samo za SAD, već i za nas i za Evropu - naglasila je italijanska premijerka.
Belgija: Slanje oficira na Grenland izraz solidarnosti prema Danskoj, ne poruka SAD
Belgijski ministar odbrane Teo Franken izjavio je da odluka Brisela da uputi jednog oficira u izviđačku misiju na Grenland ne predstavlja demonstraciju sile niti poruku konfrontacije prema Sjedinjenim Američkim Državama, već izraz solidarnosti sa Danskom i spremnosti evropskih saveznika da preuzmu veću odgovornost za bezbednost u arktičkom regionu, navodeći da se u javnosti pogrešno stvara utisak kako evropske zemlje "odlaze na Grenland da bi izazvale Vašington".
- Stvara se slika kao da idemo da poručimo: hajde, Ujka Seme (nacionalna alegorija Sjedinjenih Američkih Država), da se potučemo i vidimo ko će pobediti. To apsolutno nije namera - rekao je Franken u intervjuu za Flamansku radio-televiziju (VRT), istakavši da Belgija ne planira nikakvo stalno vojno prisustvo niti borbenu misiju.
Prema njegovim rečima, Belgija će u okviru izviđačke misije, koju predvodi Danska, poslati jednog oficira čiji je zadatak da proceni logističke uslove, operativne mogućnosti i bezbednosnu situaciju na terenu.
On je naglasio da se radi o privremenom angažmanu i da će oficir po završetku procene podneti izveštaj i vratiti se u Belgiju. Ministar je objasnio da je zahtev za učešće stigao od Danske, nakon čega je odluka doneta na nivou belgijske vlade.
U misiji, kako je naveo, učestvuje više evropskih zemalja sa manjim vojnim kontingentima ili pojedinačnim oficirima, dodajući da raspoređivanje nema za cilj da se "Amerikancima kaže - dođite ovde, hajde da započnemo rat, jer nećemo pobediti".
Franken je naglasio da evropsko prisustvo na Grenlandu ne treba tumačiti kao odvraćanje SAD, već kao pokušaj smirivanja situacije i jačanja savezništva.
- Poruka Vašingtonu je da smo spremni da preuzmemo odgovornost za bezbednost Grenlanda, koji je zvanično deo Kraljevine Danske, i da bismo to najradije činili u okviru NATO-a, zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama - rekao je belgijski ministar.
On je dodao da evropske zemlje žele da pokažu da bezbednosne izazove na Arktiku shvataju ozbiljno, posebno u svetlu pojačanih aktivnosti Rusije i Kine u tom regionu, ali i da ne žele dalju eskalaciju političkih tenzija unutar Alijanse.
Slovenija šalje dva oficira na vojnu vežbu na Grenlandu
Vlada Slovenije donela je odluku o učešću dva oficira Slovenačke vojske u planiranju i realizaciji međunarodne vojne vežbe "Arktička otpornost", koja se održava pod vođstvom Danske, sa ciljem jačanja regionalne bezbednosti.
Kako je saopšteno, vežba bi trebalo da se održi na Grenlandu, dok će odluka o tačnom terminu biti doneta u fazi planiranja, prenosi Radio-televizija Slovenije.
U obrazloženju odluke vlade navodi se da je Grenland, kao deo Arktika, u strateškom konceptu NATO-a prepoznat kao područje od strateškog značaja, gde Rusija, prema njihovim tvrdnjama, može da ometa savezničke snage i slobodnu plovidbu, zbog čega predstavlja deo kolektivne odbrane Alijanse.
Iz Vladine službe za komunikacije (Ukom) saopšteno je da Vlada Slovenije, u skladu sa Zakonom o odbrani, odlučuje o učešću Slovenačke vojske u ispunjavanju obaveza preuzetih u međunarodnim organizacijama, kao i o godišnjim planovima obuke van zemlje.
Takođe je navedeno da Slovenija i Danska od 1998. godine imaju potpisan memorandum o saradnji u vojnoj oblasti.
"Arktička otpornost"
Učešće u vežbi "Arktička otpornost" najavilo je više evropskih država, dok je sedam zemalja već uputilo svoje vojnike na Grenland, uključujući Nemačku, Francusku, Švedsku, Holandiju, Ujedinjeno Kraljevstvo, Norvešku i Finsku.
Radio Slovenija je u petak preneo da je slovenački premijer Robert Golob među prvima podržao zajedničku izjavu evropskih lidera da Grenland pripada njegovim stanovnicima, iako je ranije iz njegovog kabineta poručeno da Slovenija ne planira vojno prisustvo.
Ove aktivnosti usledile su nakon kritika iz SAD da je Danska zapostavila odbranu Grenlanda, kao i nakon izjava američkog predsednika Donalda Trampa o nameri da SAD preuzmu kontrolu nad tim danskim autonomnim područjem.
Tramp je više puta naveo da ne isključuje ni upotrebu sile, dok je Bela kuća saopštila da raspoređivanje evropskih snaga na Grenlandu neće uticati na planove Vašingtona.
Američki predsednik je u petak zapretio uvođenjem novih carina državama koje se protive njegovim planovima u vezi sa Grenlandom.
Širom Danske održani protesti u znak podrške ostrvu
U glavnom gradu Danske, Kopenhagenu, danas je održan protest protiv planova američkog predsednika Donalda Trampa da preuzme kontrolu nad Grenlandom, koji je danska autonomna teritorija, a na skupu su učestvovale hiljade ljudi, prenosi Rojters.
(Tanjug)
