VLADA TOTALNO RASULO Sve je manje struje, lekova i hrane, ljudi prebiraju po smeću, pumpe su zatvorene, nema gradskog prevoza, a sada im preti INVAZIJA AMERIKE

Posledice naftne blokade, koja je sprovedena po nalogu američkog predsednika Donalda Trampa, dovele su Kubu na ivicu propasti: nestanci struje su gotovo stalni, hrane i lekova je sve manje, benzinske pumpe su zatvorene, gradski prevoz gotovo da ne postoji, većina državnih kancelarija je zakatančena, a ljudi se fokusiraju na borbu za goli život. Kao da to nije i previše, sve više se šuška da će sada Kuba biti sledeća Trampova meta.

Iran je trenutno u centru Trampove pažnje, ali svi pokazatelji sugerišu da je Kuba sasvim sigurno sledeća. To je i sam Tramp rekao.

Početkom godine, Tramp je naredio svrgavanje i hapšenje predsednika Venecuele Nikolasa Madura, koji sada čeka suđenje u Njujorku. Potom je:

• podržao novu predsednicu Delsi Rodriges
• preuzeo kontrolu nad kubanskim naftnim biznisom
• uspostavio brutalnu naftnu blokadu Kube

Upravo je invazija na Venecuelu bio jedan od bolnih udaraca za Kubu. Venecuela je ranije obezbeđivala Kubi jeftino gorivo, a dodatne isporuke stizale su iz Meksika. Ove ključne linije snabdevanja su prekinute po Trampovom nalogu, iako Meksiko tvrdi da je to bila "suverena odluka". Jedan jedini ruski tanker sa naftom stigao je na Kubu ove godine, i to je za sada sve što je ostrvo dobilo u pogledu nafte.

Tramp je nagovestio da je Kuba sada na njegovoj listi zemalja sa kojima namerava da se "obračuna", piše "Skaj njuz". I ne samo nagovestio, već i otvoreno govorio.

- Verujem da ću imati čast da osvojim Kubu - rekao je Tramp u ponedeljak.

Na pitanje da se to odnosi na diplomatiju ili vojnu akciju, rekao je da će biti "osvajanje Kube u nekom obliku" i da su Kubanci "trenutno veoma oslabljena nacija", preneo je "Vašington post".

Ekonomski rat razoran kao bombe i meci

Kuba nije uspela da diverzifikuje energetske izvore - ima vrlo malo solarne i energije vetra, kao i veoma malo gasa - što je čini izuzetno zavisnom od nafte, do te mere da sada jedva funkcioniše. Ova naftna blokada je ekonomski rat koji je podjednako razoran kao bombe i meci, piše "Skaj njuz", a te posledice, u najkraćem, izgledaju ovako:

• nestanci struje su sve češći i u prestonici Havani
• rafovi u prodavnicama i pekarama su gotovo prazni, ako ovi objekti uopšte rade, zbog čega su ljudi gladni
• benzinske pumpe su uglavnom zatvorene i prazne
• u apotekama je sve manje lekova
• redovi na bankomatima su sve veći, a i u njima neretko uopšte nema novca
• turistička industrija, koja je nekada donosila milijarde dolara Kubi, gotovo je stala
• zdravstveni sistem je pukao, bolnice kako-tako funkcionišu zahvaljujući generatorima i sa veoma malo opreme
• smeće je nagomilano po ulicama glavnog grada, jer nema goriva za kamione kojih ga odvoze

Humanitarne organizacije dele hranu starijima i ljudima bez doma, a pomažu i deci da se koliko-toliko školuju. Ali resursi su ograničeni, a potrebe rastu i daleko nadmašuju kapacitete. Kako piše "Skaj njuz", ljudi prebiraju po smeću tražeći nešto za jelo, a neki od njih spavaju pod vedrim nebom. Iako je ova karipska zemlja i ranije bila siromašna, ovakve scene nisu bile zabeležene do američke blokade.

Ujedinjene nacije su upozorile da je Kuba, nacija od 11 miliona stanovnika, već na ivici humanitarnog "kolapsa" i da se zemlja suočava sa ogromnom energetskom krizom, a neki bi rekli i najgorom u poslednjih nekoliko decenija.

Posmatrači, bilo neutralni ili ne, slažu se da ljudi ne mogu ovako da nastave da žive i da je Kubi potrebna pomoć. Za sada, Tramp i njegovi savetnici pokazuju malo obzira prema sudbini kubanskog stanovništva. Naprotiv, najavljuju invaziju na ovu zemlju.

- Taj ludi starac (Tramp) treba da ostavi Kubu na miru kako bismo mogli da trgujemo sa drugim zemljama. Žele da nas uguše, da izazovu rat - rekao je Kubanac Luis Tores Garsija (63) za "Gardijan".

Procurili tajni planovi Pentagona

Pentagon ubrzano razvija planove za moguću vojnu operaciju na Kubi u slučaju da Tramp izda naredbu za intervenciju, navela su dva izvora upoznata sa planiranjem za "Ju-Es-Ej tudej", ističući da se radi o konkretnim vojnim pripremama koje bi mogle biti aktivirane u kratkom roku.

- Možda ćemo svratiti do Kube kad završimo sa ovim - rekao je nedavno Tramp, misleći na sukob sa Iranom.

Prethodno je kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel izjavio da SAD nemaju opravdani razlog da izvrše vojni napad na to ostrvo, ili da pokušaju da njega svrgnu.

- I mi ćemo se braniti, a ako treba da umremo, umrećemo - rekao je Dijaz-Kanel.

Ograničena "pomoć" Rusije i Kine

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je u petak da Rusija ne želi da vidi invaziju, blokadu ili bilo kakav drugi pritisak na Kubu. On je dodao da ne može da komentariše geopolitičke ciljeve SAD u svetu, uz napomenu da su to pitanja za Trampa.

Spas bi, donekle mogao da bude, i u kineskoj solarnoj opremi koja bi mogla da obezbedi bar 10 odsto proizvodnje električne energije, piše "Vašington post".

Iako su kineski zvaničnici više puta osudili akcije Trampove administracije protiv Kube, oni su takođe oprezni zbog prelaženja granica i ulaska "u dvorište SAD", rekao je Janran Sju, vanredni profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Renmin u Kini u Pekingu.

Bitka u kojoj je Kuba ponizila SAD

Dok danas Kubanci drhte pred američkom pretnjom, mnogi još pamte kada je ova zemlja potukla i ponizila SAD. Američka invazija na Zaliv svinja počela je 17. aprila 1961. i gotovo odmah je krenula po zlu. Ono što je u Vašingtonu bilo zamišljeno kao brza operacija svrgavanja predsednika Fidela Kastra pretvorilo se u jedan od najsramnijih spoljnopolitičkih i vojnih neuspeha u modernoj američkoj istoriji, piše "Index".

Operacija je podrazumevala iskrcavanje oko 1.400 kubanskih emigranata koje je CIA obučila i naoružala, sa ciljem da se na jugu Kube pokrene ustanak protiv Kastra. Međutim, plan je od početka imao ozbiljne propuste:

• invazija nije dobila očekivanu podršku lokalnog stanovništva
• kubanska vojska je bila bolje pripremljena nego što su američki planeri procenili
• vazdušna i logistička podrška su zakasnile ili bile ograničene, što je brzo dovelo do opkoljavanja napadača

U roku od samo nekoliko dana pobuna emigranata je potpuno slomljena, većina napadača je poginula ili zarobljena, dok je Fidel Kastro učvrstio vlast i stekao ogroman međunarodni prestiž. Neuspeh u vreme administracije američkog predsednika Džona Kenedija dodatno je pogoršao odnose između Vašingtona i Havane, gurajući Kubu još dublje u savez sa Sovjetskim Savezom tokom Hladnog rata.