Izgledi da američka piletina oprana rastvorom hlora dospe u britanske prodavnice u okviru postbregzitovskog trgovinskog sporazuma najavljeni prošle nedelje izazvali su žestoku raspravu u britanskoj vladi. Mnogi se u Evropi plaše da bi trgovinski sporazumi sa Amerikom mogli da dovedu do uvoza hrane tretirane hemijom i hormonima.
Iza političkog aspekta krije se priča o tome zašto je američka živina izložena tako drastičnom hemijskom tretmanu, ali i o surovim uslovima na farmama gde se gaje. "Mejl on sandej" se poziva na iskaze uzbunjivača, koji su i sami imali farme pilića.
Desetine hiljada džinovskih “Frankneštajnovih pilića” nagurano je u velika skladišta. Životinje, koji dostižu težinu od četiri kilograma, padaju pod sopstvenom težinom i nemaju prirodnu svetlost. Često uginu pre nego što odrastu i ostaju da leže prekrivene sopstvenim izmetom, pretvarajući skladišta u leglo izazivača bolesti.
Za razliku od Velike Britanije i Evrope, Amerika nema propise o minimalnom prostoru za uzgajanje pilića. Osim toga, ne postoje propisi o osvetljenosti u uzgajalištima, ali ni o dozvoljenom nivou amonijaka, pokazatelja količine urina i izmeta.
Ne postoji ni zakon koji nalaže pranje piletine u rastvoru hlora ili drugim sredstvima za dezinfekciju, ali se, uprkos tome, 97 odsto ovih ptica nakon klanja pere upravo na taj način.
Izgledi da se američka živina nađe na britanskom tržištu nakon potpisivanja ugovora o trgovini izazvala je žestoku raspravu u vladi. Sekretar za ekologiju Majkl Gav izjasnio se protiv, dok je sekretar za trgovinu Lijam Foks uporno isticao da je meso oprano u hloru zdravo.
Dr Foks, koji se sastao s vodećim političarima i biznismenima u SAD prošle nedelje, izazvao je gnev javnosti i ostalih ministara nakon što je najavio da će se založiti za ukidanje zabrane EU na uvoz piletine iz SAD, ukoliko se ispostavi da će to biti prepreka osiguravanju postbregzitovskog trgovinskog sporazuma sa SAD.
Uzbunjivači su pružili uznemirujući uvid u američku živinarsku industriju vrednu 70 milijardi funti. Industriju kontrolišu velike poljoprivredne kompanije, koje lobiraju za prodaju mesa Britaniji.
Krejg Vots iz Severne Karoline (51) ispričao je za “Mejl on sandej”: “Ptice su preteške da bi stajale zato što su uzgajane specijalno za dobijanje grudi i prisiljene su da sede šćućurene. Devedeset pet odsto života provedu šćućurene na mešavini strugotine i fekalija.”
Prema njegovim rečima, 1.000 od 30.000 pilića koje bi uzgajio za šest nedelja ugibalo je pre nego što su se potpuno razvili. Mnogima se inficira donji deo tela u kontaktu s podlogom.
- Meso im truli, a s obzirom na to da su tesno zbijeni jedni uz druge, prelaze jedni preko drugih da bi došli do hrane, grebu druge i tako nastaju rane. Užasno je - kaže on.
Vots, koji je oženjen i ima troje dece, odustao je od uzgajanja živine pre dve godine zato što je bio zgrožen praksom.
Gotovo svi uzgajivači pilića u Americi imaju ugovor s velikim proizvođačima koji im isporučuju piliće, hranu i opremu. Te kompanije im diktiraju uslove, a plaćaju ih po sistemu koji okreće farmere jedne protiv drugih. Ko proizvede najviše mesa sa najmanje hrane dobija najviše. Najneekonomičnijim farmerima odbija se novac od osnovne plate.
Uzgajivač koji nije želeo da otkrije svoje pravo ime, a koga “Mejl on sandej” zove Džon, učestvuje u zbirnoj tužbi uzgajivača živine protiv velikih američkih živinarskih kompanija. On tvrdi da farmeri zarađuju između devet i 30.000 funti godišnje, iako rade 16 sati dnevno.
Aktivisti za zaštitu životinja, koji su se u protekle dve godine ubacili u farme piletine, tajno su snimili zlostavljanje ptica i surove uslove na farmama širom Amerike.
Američka organizacija “Humane Society” snimila je prošlog meseca na farmi u Džordžiji vlasnika farme koji udara piliće metalnom šipkom.
Veliki broj ptica ima probleme s nogama, neke ne mogu da hodaju da bi došle do vode i hrane. Potražnja za piletinom u SAD i Britaniji, međutim, neprestano raste, a u SAD se svake godine zakolje devet milijardi pilića.
Piter Stivenson, savetnik britanske dobrotvorne organizacije “Compassion in World Farming” kaže: “Genetski inženjering stvorio je neprirodne piliće koji imaju veće grudi. Ti pilići su preveliki i prebrzo rastu i ne mogu da se kreću. Skončaju sedeći u vlastitom izmetu.”
Takve životinje stižu u klanice izmazane fekalijama i ugrožavaju bezbednost hrane, zbog čega ih peru u hloru i sličnim hemijskim sredstvima.
Uprkos tome, Džim Samner, predsednik američkog Saveta za izvoz živine i jaja, tvrdi da pilići imaju humani tretman i da ih peru u rastvoru hlora samo da bi bili “još bezbedniji” za potrošače. On ističe da taj postupak nije štetan po potrošače.
Drugi razlog zašto se u Americi piletina pere u rastvoru hlora jeste činjenica da farmeri nisu dužni da vakcinišu živinu protiv izazivača bolesti kao što je salmonela, dok se u Britaniji i EU vakcinacija planski sprovodi.
Džejdi Hanson iz američkog Centra za bezbednost hrane kaže:
- Ove hemikalije su uglavnom poput onih koje sipamo u WC-šolju. Pitanje je zašto je uopšte došlo do zagađenja. Problem je u tome što ne uzgajamo piliće kako treba.
