Azerbejdžan i Jermenija već pet dana se sukobljavaju u spronom regionu Nagrono-Karabah, a primirje nije ni na vidiku.
Dve države su tri decenije u takozvanom zamrznutom konfliktu, ali s vremena na vreme tenzije uzavru i pretvore se u gorući sukob. Iako se nekoliko zemalja ponudilo da im bude posrednik u mirovnim pregovorima, čini se da za sada od toga nema ničega. Zapravo, jedna zemlja koja bi i mogla da bude uspešan posrednik, za sada se slabo i oglašavala o ovom problemu.
SAD, koje mnogi optužuju da su "mirođija u svakoj čorbi" i da svojim mešanjem samo podstiču dalje ratove, sada bi mogle da budu najveća nada za Južni Kavkaz.
Kako eskalirajući sukob između Jermenije i Azerbejdžana izaziva sve veću međunarodnu zabrinutost, jermenski premijer je rekao kako se plaši šireg rata između Turske i Jermenije, ogorčenih istorijskih protivnika.
Nikol Pašinjan rekao je da Turska „stvara nestabilnost u svom susedstvu, na istočnom Mediteranu, Bliskom Istoku i sada na Južnom Kavkazu.
- Ona predstavlja sve veću pretnju globalnoj bezbednosti - rekao je Pašinjan.
On je izjavio da Turska pomaže Azerbejdžanu dronovima i plaćenicima iz Sirije od izbijanja sukoba u nedelju.
Sjedinjene Države, Rusija, Francuska i Nemačka pozvale su na diplomatiju, a Pašinjan je rekao da su on i njegove kolege razgovarali sa najvišim zvaničnicima svih tih zemalja. Rusija se ponudila da bude domaćin mirovnih pregovora. Ali do sada nije bilo očiglednog napretka ka pregovorima o prekidu vatre.
Mir koji je 1994. godine potpisan, trebalo bi da nadgledaju države predvodnice OEBS-ove Minsk grupe, a to su Francuska, Rusija i Sjedinjene Američke Države.
Jasno je, međutim, da Rusija ne može da bude posrednik u pregovorima. Iako ima dobru saradnju sa obe države, kao veliki snabdevač oružjem i Azerbejdžana i Jermenije, čini se da ona nema naročite interese da okonča sukob.
Osim toga, sukobi mogu da poremete rad gasovoda na koji se i Evropa oslanja, a to bi bilo plus za Moskvu koja želi da Evropa u potpunosti energetski zavisi od nje.
Kako je Rusija bliži saveznik Jermenije, sa kojom je članica u nekoliko regionalnih organizacija, a takođe i održava svoju vojnu bazu na jermenskoj teritoriji, ona je za Azerbejdžan neprihvatljiva kao medijator.
S druge strane, zbog prodaje oružja Azerbejdžanu, ni Jermenija nema potpuno poverenje u Rusiju.
Francuska je više puta pozvala na prekid vatre u Nagorno-Karabahu. Kao jedan od predvodnika OEBS-ove Minsk grupe Francuska bi mogla da utiče na dve države.
Emanuel Makron, francuski predsednik, razgovarao je ruskim kolegom Vladimirom Putinom i pozvali su obijica na obustavu nasilja. Oni su izrazili i zabrinutost zbog turskog slanja sirijskih plaćenika u sukob Azerbejdžanaca i Jermena.
Zato su Francusku Azerbejdžan i Turska optužili da drži stranu Jermeniji.
Tako od trojke Grupe MInsk kao kandidat za posrednika u eventualnim mirovnim pregovorima preostaju SAD.
Stejt department je sve više zabrinut zbog obračuna između velikog američkog saveznika (Turska, članica NATO-a) i bliskog ruskog (Jermenija). Ali predsednik države Donald Tramp, koji se u prošlosti hvalio prijateljstvom sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, do sada se slabo oglašavao.
Nedavno su se SAD, predvođene Donaldom Trampom pohvalile postizanjem istorijskih sporazuma između Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata sa Izraelom.
Međutim, Tramp se sada čini previše zauzet kampanjom za predsedničke izbore.
Ipak, na pitanje novinara u Beloj kući nakon nove eskalacije, on je rekao da će SAD videti da se pozabave tim. Rekao je da SAD imaju „puno dobrih odnosa u toj oblasti".
- Videćemo da li možemo to da zaustavimo - rekao je on.
Kao svetska sila koja ima dobre odnose i sa Jermenijom i sa Azerbejdžanom, a koja može da se suprotstavi i Rusiji i Turskoj, SAD sada izgledaju kao jedina šansa za mir.
Šta se dešava u Nagorno-Karabahu?
Region Nagorno-Karabah je deo teritorije Azerbejdžana, ali koji naseljavaju pretežno etnički Jermeni. U tom regionu je 1988. godine izbio rat koji je trajao sve do proglašenja primirja 1994. godine u kojem su na obe strane nastradale hiljade ljudi i stotine hiljada postale izbeglice.
Pod nazivom Republika Arcah, region je 1991. godine proglasio nezavisnost, međutim nijedna država je nije priznala. I nakon primirja sukobi se povremeno javljaju.
Sada su u toku najveći sukobi jermenskih i azerbejdžanskih snaga od 2016. godine i zavladala je zabrinutost za stabilnost južnog Kavkaza, koridora kroz koji prolaze cevovodi za izvoz nafte i gasa na svetska tržišta.
U sukobima koji su počeli u nedelju 27. septembra poginulo je na desetine vojnika i civila, ali će tačan broj možda tek kasnije biti utvrđen. Obe strane krive rivala za početak novog vatrenog obračuna.
