Predlog Estonije ima podršku više članica EU
Zvaničnici upozoravaju da bivši vojnici predstavljaju bezbednosni rizik
Estonija se priprema da se odbrani od ruskih vojnika, čak i nakon što borbe u Ukrajini prestanu. Ova mala baltička država je, prema podacima ministarstva spoljnih poslova, samo od početka ove godine blokirala ulazak oko 1.300 bivših ruskih boraca, a sada vrši pritisak na Brisel da zabrani bivšim ruskim vojnicima ulazak u Evropsku uniju (EU).
- Ne možemo da dozvolimo tim ljudima koji čine zločine, koji siluju žene, koji ubijaju decu i civile na ratištu, da dođu u Evropu. Nije to pitanje Estonije, to je pitanje evropske bezbednosti - rekao je estonski ministar odbrane Hano Pevkur za "Politiko".
Estonija je prvi put iznela ovu ideju na sastanku ministara spoljnih poslova EU u januaru. Iako kritičari upozoravaju da bi opšta zabrana mogla da pogodi i prisilno regrutovane i dezertere, predlog je dobio podršku Kaje Kalas, šefice EU za spoljnu politiku i bezbednost i bivše premijerke Estonije. Ova ideja ima podršku "mnogih država članica", rekla je tada Kalasova.
Nacionalni lideri EU zatražili su od Evropske komisije krajem marta da istraži "moguće načine rešavanja" ovog pitanja. Kalasova je obećala konkretne predloge do samita EU u junu.
Litvanija se takođe obavezala da će održavati crnu listu, uz stroga ograničenja ulaska koja već predstavljaju gotovo potpunu zabranu za ruske državljane.
"Od Buče do Brisela"
Estonija ovaj predlog predstavlja kao bezbednosni i moralni imperativ.
- Ljudi koji čine ratne zločine ne bi smeli da hodaju evropskim tlom - rekao je Pevkur.
Estonski zvaničnici upozoravaju da bi bivše vojnike mogle da regrutuju bezbednosne službe ruskog predsednika Vladimira Putina za sabotažu ili špijunažu u Evropi.
- Siguran sam da će Putin gurati te ljude ka Evropi. Već danas znamo za hibridne napade, ali možete li zamisliti stotine hiljada bivših boraca, kriminalaca koji dolaze ovde? Siguran sam da neće samo da idu na posao i da plaćaju naše poreze. Ne, oni će raditi mnogo loših stvari - rekao je estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna novinarima u januaru.
Zvaničnici takođe tvrde da oni koji su se borili u vojsci optuženoj za zločine - uključujući ubistva i mučenja na mestima poput Buče, blizu Kijeva - ne bi trebalo da budu nagrađeni ulaskom u EU.
- Ne može postojati put od Buče do Brisela - rekao je Cahkna.
Opšta zabrana
Estonija široko definiše bivše borce, obuhvatajući sve koji su učestvovali u ruskom ratnom naporu, od regularnih trupa do paravojnih snaga kao što je grupa Vagner. To uključuje stotine hiljada mobilisanih od 2022, kao i desetine hiljada koji su kasnije dezertirali uz rizik od zatvorske kazne.
Pevkur je odbacio zabrinutost da bi opšta zabrana kaznila i one koji su regrutovani pod pritiskom.
- Pre nego što se priključe ruskoj vojsci, imaju priliku da pobegnu - rekao je.
Međutim, tokom ruske mobilizacije, Estonija je bila među zemljama koje su odlučile da bežanje od regrutacije ne predstavlja osnov za azil ili druge oblike zaštite, sugerišući da bi protivnici rata trebalo da mu se suprotstave kod kuće.
Nezavisni novinari i stručnjaci izveštavaju da je oko 300.000 ruskih muškaraca mobilisano, mnogi pod pritiskom. Mediazona, nezavisni ruski medij, procenjuje da je oko 18.000 mobilisanih vojnika poginulo. Ostali još nisu demobilisani.
Povratak veterana
Joris van Bladel, vojni sociolog iz Egmont instituta u Briselu, rekao je da povratnici "predstavljaju rizičnu grupu - i za Rusiju i za nas".
Pozivajući se na sudske spise, ruski istraživački medij "Nova Gazeta" procenjuje da je najmanje 6 odsto demobilisanih vojnika osuđeno za zločine u Rusiji, uključujući više od 900 teških dela kao što su ubistva.
Van Bladel upozorava da bi povratak oko milion vojnika nakon rata mogao opteretiti rusko društvo, s obzirom na ograničenu pažnju koju zemlja posvećuje psihološkoj i socijalnoj reintegraciji.
- Ti pojedinci se često vraćaju duboko destabilizovani, neki psihološki krhki, drugi skloni riziku ili nasilju - rekao je.
Ipak, naglašava, glavni uticaj biće unutrašnji. Veći rizik, dodao je on, jeste da Evropa preterano reaguje.
- Opasnost je da to podstakne paranoju, zbog čega ćemo svakog Rusa i svakog veterana gledati kao potencijalnu bezbednosnu pretnju - istakao je Van Bladel.
Ruski borci za ljudska prava upozoravaju da kažnjavanje dezertera, umesto da im se pruži podrška, obeshrabruje ih da polože oružje. Takođe ističu rizike sa kojima se suočavaju oni koji odbijaju regrutaciju, od novčanih kazni do zatvorskih kazni do 15 godina zbog bežanja sa fronta.
Kada je reč o vojnicima koji napuštaju Rusiju, Putin i njegovi kritičari deluju usaglašeno.
U ponedeljak je Pokret prigovarača savesti objavio na Telegramu da je ruski muškarac koji je dobio poziv za mobilizaciju bio sprečen u pokušaju bekstva. Nakon što je prvo zaustavljen na ruskoj granici, uspeo je da stigne do Belorusije, ali mu je bilo uskraćeno ukrcavanje kada je pokušao da nastavi let iz Minska.
(Politico.eu)
