Strukturalni problemi sovjetskog tipa u vojnom komandovanju dodatno pogoršavaju situaciju
Ukrajina najavljuje reforme komande i analize učinka kako bi očuvala poverenje trupa
Broj slučajeva samovoljnog napuštanja jedinica i dezerterstva u ukrajinskoj vojsci raste u trenutku kada se zemlja suočava sa sve većim nedostatkom pešadije na frontu, što ruskim trupama omogućava napredovanje u slabo popunjenim sektorima. U oktobru 2025. godine, broj takvih slučajeva dostigao je rekordnih 21.602, piše The Kijev Independent.
Vojnik Jaroslav, 33-godišnji zamenik komandira voda koji se vojsci pridružio 2015. godine, napustio je svoju jedinicu zbog frustracije komandom i onoga što je opisao kao "ravnodušnost" rukovodstva prema životima vojnika. Tvrdi da je komanda stalno naređivala misije koje su dovodile do nepotrebnih žrtava, poput dugih marševa preko otvorenih polja pod pretnjom dronova.
Oko 200.000 muškaraca napustilo ukrajinsku vojsku
- Komandir zna gde šalje momke, a on, taj gad, i dalje ih šalje, moglo bi se reći, u smrt - rekao je Jaroslav.
Novi ministar odbrane Ukrajine Mihailo Fedorov izjavio je u govoru 14. januara da je oko 200.000 vojnika samovoljno napustilo jedinice. Potpukovnik Kirilo Berkal, zamenik komandanta elitnog Trećeg korpusa, rekao je da bi se povratkom borbeno sposobnih vojnika ponovo stekla sposobnost „sprovođenja operacija duž cele linije fronta“.
Samovoljno napuštanje jedinice (AWOL) odnosi se na vojnike koji napuštaju jedinice bez dozvole, ali sa namerom povratka, dok dezerterstvo označava odlazak radi trajnog izbegavanja vojne službe. Oba dela su krivična prema Krivičnom zakonu Ukrajine i tokom ratnog stanja kažnjavaju se zatvorskom kaznom od pet do 12 godina.
Gubitak poverenja u komandu
Za mnoge vojnike odluka o odlasku počinje gubitkom poverenja u komandu, nakon naređenja koja doživljavaju kao smrtnu presudu. Oficiri navode da takva naređenja često proizlaze iz komandne strukture sovjetskog tipa, u kojoj više rukovodstvo nalaže podređenima da po svaku cenu drže položaje, bez obzira na stvarno stanje na terenu.
Ilija, 30-godišnjak koji je dezertirao 2024. godine nakon pola godine službe na taj korak se odlučio nakon sedam misija koje je doživeo kao „jednosmerne“.
Drugi dezerter, Ruslan, napustio je svoju mehanizovanu brigadu u martu 2022, nakon jurišne misije u Harkivskoj oblasti. Tvrdi da je njegova četa od oko 70 ljudi poslata u selo za koje im je rečeno da je prazno, ali ih je tamo dočekalo oko 2.000 ruskih vojnika. Vratilo ih se samo 16.
- Ja sam patriota, ali nisam spreman da umrem i hranim zemlju zbog nečijih medalja i unapređenja - rekao je Ruslan.
Sistemski problemi
Komandiri ističu da Ukrajina mora da reši probleme u kulturi komandovanja i sistemu upravljanja vojskom, umesto da se oslanja isključivo na kažnjavanje. Potpukovnik Bogdan Krotevič, bivši načelnik štaba brigade Azov, za porast problema okrivio je „nezdrav sistem upravljanja“.
Ministar odbrane Fedorov najavio je analizu učinka komandanata zasnovanu na rezultatima, a ne na činu, kao jedan od ključnih koraka. Glavni štab je saopštio da su već preduzete mere poput poboljšanja medicinskih pregleda i olakšavanja procedura za vojnike koji zbog bolesti ili povreda ne mogu da se vrate u službu.
Potpukovnik Berkal smatra da je za smanjenje broja bekstava ključno da komandanti daju prednost životima vojnika.
(Index)
