Taman smo pomislili kako su tropske vreline, nazvane imenom Lucifer, davno svršeno vreme za nas, kada su nas meteorolozi “obradovali” vešću da će kraj avgusta biti sličan, s tim što će Lucifera zameniti Polifem.
Naime, Italijani su novom talasu sparine, koja stiže iz pravca Afrike, dali ime po Kiklopu koji je zarobio Odiseja na njegovom 20-ogodišnjem putu prema rodnoj Itaki.
Temperatura u Banjaluci je početkom meseca prelazila 41. podeok na Celzijusovoj skali, a nešto manje sparna biće sledeća radna nedelja.
Mnogi će spas ponovo potražiti na reci ili u zatvorenom, a mi vam otkrivamo gdje je “najdeblja” hladovina. Mada, njene blagodeti može da koristi mali broj ljudi.
Pre 130 godina, kada je izgrađena, Carska kuća je bila čudo neviđeno. I danas je. U starom zdanju i bez klima uređaja, ni za najveće žege temperatura u prizemlju ne prelazi 24 stepena.
Bivša austrougarska kasarna, u kojoj danas “stanuje” Arhiv Republike Srpske, najstarija je zgrada u Banjaluci, a po nekim izvorima i najstariji objekat u javnoj upotrebi u BiH.
Čim otvorite teška drvena vrata i sa vrelog asfalta kročite u Arhiv RS, shvatićete zašto je debela hladovina blagodet koju nijedan erkondišn ne može da zameni. Pod krošnjama stoletnih lipa i borova, iza masivnih zidova od 80 centimetara, uvek je tiho i prohladno.
- Ovo zdanje je izgrađeno odmah nakon okupacije Austrougarske, najverovatnije 1879. Vanjski delovi zidova su od cigle, a unutrašnjost je popunjena komadima granitnog kamena, kojim su se u to doba gradili putevi. Otkrili smo to kada je zgrada delimično sanirana i uvedeno centralno grejanje – objasnila je za „EuroBlic“ Verica Stošić, pomoćnica direktora Arhiva RS.
Kajem 19. veka, kada je podignuta, zgrada na sprat, široka 14 i duga skoro 60 metara, bila je najveća u Banjaluci i simbolizovala je moć habsburške carevine, pa ju je narod nazvao Carska kuća. Nema podrum, što je neuobičajeno za austrougarske građevine i što, verovatno, svedoči o brzini gradnje.
Kako je koja vojska dolazila preuzimala je Carsku kuću, pa su ovde, posle austrijske carske, stolovali i jugoslovenska kraljevska vojska, ustaški stožer NDH, garnizon JNA. Vojna zgrada je 1973. postala hram kulture i riznica arhivskog blaga.
- Teško je reći šta je od ovde pohranjene građe najznačajnije ili najatraktivnije. Ovde čuvamo stare rukopise, knjige i novine, fragmente tapija iz turskog doba, obimnu dokumentaciju iz vremena Kraljevine Jugoslavije i NDH. Tu su i projekti svih značajnijih građevina u Banjaluci, sačuvanih i onih koje više ne postoje, pa čak i zgrada koje su planirane, a nisu sagrađene – kaže Stošićeva.
U čitaonici Arhiva RS zaljubljenici u starine, zaklonjeni od gradske vreve i buke, satima prelistavaju požutele stranice. Za ljubitelje književnosti najveća relikvija su rukopisi Petra Kočića, istoričari izučavaju stare ukaze, studenti arhitekture planove za gradnju Banskog dvora...
U tišini Carske kuće „papir koji život znači“ naći će i oni koji su izgubili diplomu, naslednici koji pokušavaju da vrate davno oduzetu imovinu i radnici propalih preduzeća, koji tragaju za dokazom o radnom stažu.
Hladovina starog zdanja čuva dokumente od oštećenja, a debeli zidovi od cigle i granita odolevaju vremenu.
Okupatorska pljačka
Sudski spisi svedoče o sporu SPC i vojnog erara, zbog sumnji da je austrougarska okupacionu vlast Carsku kuću sagradila materijalom pripremljenim za izgradnju pravoslavnog hrama u Banjaluci. Crkva je trebalo da bude sagrađena preko puta Carske kuće, nedaleko od Narodnog pozorišta RS, gde se danas nalazi neboder, kaže Verica Stošić.
