Pomoćnik ministra za evropske integracije Branko Budimir rekao je da je predloženi akt rezultat sveobuhvatnog procesa
Pojasnio je da će fondovi biti dostupni po pristupanju EU
Skupštinski Odbor za evropske integracije prihvatio je na današnjoj sednici Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom koji je podnela Vlada Srbije.
Obrazlažući predloženi zakon, koji je vlada podnela 6. februara ove godine, pomoćnik ministra za evropske integracije Branko Budimir rekao je da je predloženi akt rezultat sveobuhvatnog procesa koji je podrazumevao ne samo konsultacije unutar vlade, već i sa organizacijama civilnog društva, Nacionalnim konventom, Stalnom konferencijom gradova i opština i regionalnih razvojnih agencija.
Naveo je da je tekst zakona prosleđen i Evropskoj komisiji koja je nakon analize izvestila o svojim stavovima, koji su uvaženi, i istakao da predloženi zakon reflektuje pravni okvir EU.
Pojasnio je da će fondovi biti dostupni po pristupanju EU, ali da je, da bi bili dostupni, neophodno da se uspostavi adekvatan sistem i da bude prihvaćen od strane EK.
Iskustvo drugih država koje su prošle kroz taj proces pokazuje da EK pre nego što zatvori poglavlja, dubinski analizira sistem, sagledava slabosti tog sistema i traži da se sistem usavrši da osigura nesmetano provođenje programa uz punu zaštitu finansijskih interesa EU.
Poslednji pravni okvir koji uređuje pitanje kohezione politike donet sredinom 2021.
On je kazao da je u tom kontekstu predloženo donošenje ovakvog zakona koji je, kako je naveo, po svom sadržaju opštiji budući da se pravni okvir EU u ovoj oblasti menja periodično.
Naveo je da je poslednji pravni okvir koji uređuje pitanje kohezione politike donet sredinom 2021. godine, a da se novi može očekivati krajem 2027. ili početkom 2028. godine.
- Dijalog koji smo imali sa EK je bio usmeren na nivo detalja i njihova sugestija je bila da izbegnemo definisanje svih detalja i da podzakonskim aktima regulišemo pitanje odnosa između različitih tela - rekao je Budimir.
Dodao je da je ključni deo zakona poglavlje u kom su definisane nadležnosti i uloga upravljačkog organa, posredničkog organa i revizorskog organa u skladu sa relevantnim uredbama EU.
- Budući da se može očekivati da će Srbija imati veći broj operativnih programa kojim se definišu prioriteti i koji se finansiraju iz fondova EU, potrebno je da postoji koordinacioni organ kako bi se osigurala komplementarnost i izbeglo preklapanje ili duplo finansiranje - rekao je Budimir.
Ukazao je da zakon, shodno pravilima EU, predviđa i deljeno upravljanje što znači da deo poslova obavlja EK, a deo država članica, koja je finansijski odgovorna za sprovođenje odgovarajućih procesa.
"EK će sprovesti analizu sistema koji će odobriti raspodelu sredstava"
- Shodno pravilima o deljenom upravljanju, EK će sprovesti analizu sistema koji će odobriti raspodelu sredstava shodno dostavljenim programima - objasnio je Budimir.
Tokom rasprave o predloženom zakonu, poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma izneo je tvrdnju da je zakon odavno pripremljen i da je mogao da bude usvojen u prethodnom sazivu skupštine, ali da je vlast odlučila da ga ''izvuče iz fioke'' pošto je, kako je rekao, proces evropskih integracija zakočen nakon usvajanja pravosudnih zakona.
Poslanica SNS Aleksandra Tomić je rekla da zakon nije ranije donet jer je na snazi postojeći zakon koji podrazumeva kohezionu politiku koja je definisana Planom 2021-2027.
- EU je tražila od ministarstva da decidno ne definiše sve detalje jer spremaju novi finansijski okvir za period 2028- 2034. godina za koji, kako su sami rekli, još uvek nemaju iskristalisane sve detalje - rekla je Tomić.
Kada je reč o kontroli upravljanja finansijskim sredstvima EU, o čemu je poslanik Srbija Centra (SRCE) Slobodan Cvejić izneo primedbe da u kontrolnim telima nema nevladinog sektora i da je ranije bilo kršenja pravila i korupcije u korišćenju sredstava EU, Tomić je kazala da će oni koji daju novac i da ga kontrolišu i da je zato EU predložila da Evropska služba za suzbijanje prevara (OLAF) bude jedna od najznačajnijih organizacija koja će kontrolisati sredstva.
- Bez obzira da li mi to radili na ovaj ili onaj način koji vi ovde predlažete, moramo da kontrolišemo, jer postoji kancelarija za upravljanje sredstvima Evropske unije, koja vrši reviziju projekata - rekla je Tomić.
Odgovarajući na navode opozicije o odnosu prema poljoprivrednicima, Tomić je rekla da država sada ima najveći budžet kad je u pitanju poljoprivreda i da je 118 milijardi izdvojeno za subvencije i navela da je zahtevi poljzuproivrednika o zabrani uvoza nemoguće ispuniti.
- To znači da ugasimo slobodno tržište što je suprotno interesima EU, da bi došli do toga da se svi fondovi EU preusmere na civilni sektor. Ta politika jednostavno ne može da donese ništa dobro nijednom građaninu Srbije, pa ni onima koji podržavaju ovakvu politiku opozicije - rekla je Tomić.
Stačević: Predloženim zakonom se usklađuje pravna regulativa sa regulativom EU
Poslanik Jedinstvene Srbije Života Stačević je rekao da se predloženim zakonom usklađuje pravna regulativa sa regulativom EU, a da su evropske integracije usporene kada se odustalo od načela standardi ispred politike i kada je, kako je naveo, prevladala čista politika.
- Slažem se da ovaj zakon neće ubrzati evropske integracije, jer je pitanje politike trenutno ispred standarda. Jasno je da, kada bismo uveli sankcije Rusiji i priznali nezavisnost naše južne pokrajine, Srbija već sutra bila u porodici evropskih naroda - rekao je Starčević.
Dodao je da se u EU ne ulazi blokiranjem ulica, fakulteta i uzurpiranjem pojedinih državnih institucija u čemu je, kako je rekao, opozicija aktivno učestvovala.
- Ne ulazi se u EU manipulisanjem studentima, učenicima i decom u vrtićima, u čemu su aktivno učestvovali. Ne ulazi se narativima, lažima, dehumanizacijom, neprihvatanjem drugačijeg mišljenja, narativom slobode laži pod maskom slobode medija, ne ulazi se u EU nasiljem, pretnjama ubistvu predsedniku države i njegove porodice, uključujući i maloletnu decu - rekao je Starčević.
Poslanica Dubravka Filipovski je istakla da se predlogom zakona Srbija priprema za korišćenje evropskih fondova, a da predstavnici opozicije traže da se ti fondovi uskrate građanima i da se daju njima na upravljanje.
- U ovom predlogu zakona prepoznajem stalno i kontinuirano ulaganje u razvoj kapaciteta ljudi koji treba da budu spremni i obučeni da koriste fondove, odnosno novac iz EU - rekla je Filipovski.
(Tanjug)
