"MOGLA BI DA BUDE I BURNIJA NEGO PRETHODNA" Kakva nas politička 2026. godina čeka: Idemo na glasanje, dve strane u ROVOVIMA

Nova 2026. mogla bi da bude politički burnija nego prethodna jer nas, po svemu sudeći, očekuju vanredni izbori koji su postali generator sukoba i tenzija, ocenjuju analitičari za "Blic". Kako kažu, republički izbori mogu svakako izazvati kratkoročne tenzije i sukobe, ali i dalje imaju potencijal da dugoročno stabilizuju situaciju.

Godina na izmaku bila je jedna od najturbulentnijih u novijoj istoriji Srbije pošto smo gotovo svih 12 meseci imali proteste, blokade ulica, pa čak i nastave u pojedinim školama i fakultetima. Utisak je da kraj 2025. godine protiče u nešto mirnijoj atmosferi, a dokaz za to je uklanjanje kampa ispred Skupštine, takozvanog ćacilenda, i najava predsednika Srbije da će u prvim danima januara biti uspostavljen saobraćaj u centru grada i to nakon devet meseci.

Pejić: Moguće da će biti više tenzija nego 2025. godine"

Vladimir Pejić, izvršni direktor agencije Faktor plus, kaže za "Blic" da očekuje da 2026. godina bude politički burna i da se nadoveže na prethodnu godinu.

- Moguće da će biti više tenzija nego 2025. ako bude izbora na republičkom nivou uz tradicionalne pauze tokom praznika i raspusta. Mislim da će do normalizacije i smirivanja tla doći tek kada se dostigne vrh tog turbulentnog talasa - navodi Pejić.

Kako kaže, početak sledeće godine neće biti manje buran samim tim što "dolazimo iz turbulentnog vremena".

- Biće napeto i ako ne budu bili raspisani izbori na republičkom nivou jer će svakako biti zahteva da se ti izbori raspišu - ocenjuje Pejić za "Blic".

Ne treba isključiti mogućnost da izbori, ipak, budu početkom 2027.

Iako vlast najavljuje vanredne izbore krajem sledeće godine, Pejić ostavlja mogućnost da izbori, ipak, budu početkom 2027. godine.

- Svakako je najrealniji datum za izbore kraj 2026. godine. Moguće je i da će se raspisati krajem sledeće godine, a održati početkom 2027. godine. To bi značilo da ćemo sledeću Novu godinu dočekati u izbornoj kampanji. Ipak, ne pravi veliku razliku da li će izbori biti tri meseca ranije ili kasnije - analizira Pejić.

Kako kaže, sigurno će biti spojeni parlamentarni i predsednički izbori.

- Mnogo je razloga za to. Pre svega, treba gledati ko raspisuje izbore odnosno šta je u interesu vladajuće stranke, pa i predsednika Aleksandra Vučića. Takođe, mislim da je mnogo praktičnije da predsednički i parlamentarni izbori budu istog dana jer bi bilo sumanuto da imamo izbore u razmaku od tri meseca - navodi Pejić.

"Nije isto da li se izbori održavaju u dve ili 10 opština"

Na proleće Srbiju svakako očekuju redovni lokalni izbori u 10 opština što otvara pitanje da li će se i to glasanje odvijati u sličnoj atmosferi kao u Zaječaru, Kosjeriću, Mionici, Negotinu i Sečnju ove godine?

- Nije isto da li se izbori održavaju u dve opštine ili u 10 opština. Mislim da je manje tenzija bilo u Mionici, Negotinu i Sečnju krajem novembra nego u Zaječaru i Kosjeriću početkom juna. Mnogo toga zavisi i od događaja koji će eventualno pratiti te izbore. Kako vreme prolazi ti lokalni izbori nisu više tako sudbonosni. Pritom, neće moći sve stranke i akteri da se usredsrede samo na dva mesta jer će izbori biti u 10 opština - ocenjuje Pejić.

Dodaje da je sada teško prognozirati u kojim opštinama će biti najneizvesniji lokalni izbori.

- Ne znamo još ni ko će učestvovati na izborima na republičkom nivou ni na lokalu. U onim opštinama gde je bilo neizvesno i ranije biće i sada. Bor je svakako specifičan i zbog rudnika i zbog ekoloških problema pa će svakako biti u centru pažnje više nego ostale opštine - analizira Pejić.

"Dva preduslova da političku dinamiku određuju programi"

Mnogi smatraju da bi bilo bolje da političku dinamiku u Srbiji određuju programi i potezi političkih stranaka, pokreta odnosno aktera, a ne događaji.

Pejić smatra da su za to neophodna dva preduslova:

• da nema, pre svega, tragičnih događaja
• da se ne zloupotrebljavaju ti tragični događaji

Kako kaže, pored dirigovane postoji i spontana reakcija građana na te događaje.

- Ljudi svakako žele normalizaciju političke scene. Niko normalan ne želi da dođe do tragičnih događaja. Građani žele da glasaju za, a ne protiv nečega. Pritom, nema idealnih i savršenih opcija. Ali bolje je potencirati nešto afirmativno i takmičiti se u tome šta si napravio, a ne gde si grešio - navodi Pejić.

"NIS može posredno uticati na stavove ljudi"

Sada je već izvesno da se u 2026. godinu ulazi sa nerešenim pitanjem sankcija NIS-u.

- Građani su svakako zainteresovani za to pitanje, ali mislim da NIS može posredno uticati na stavove ljudi ako dođe do krize u snabdevanju gorivom, strujom, gasom i do loših ekonomskih posledica - zaključuje Pejić.

Ivković: Ne vidim neke događaje koji bi značajno promenili trendove u javnom mnjenju

Aleksandar Ivković, politikolog, ne vidi trenutno neke događaje koji bi "značajno promenili trendove u javnom mnjenju", ali ni poseban interes vlasti da uskoro ide na izbore.

- Naravno, teško je predvideti tajming izbora bez insajderskih informacija, ali ja se vodim procenom da bi u ovom trenutku izbori bili neizvesni, što na osnovu rezultata lokalnih izbora i poređenja sa prethodnim ciklusima, što na osnovu istraživanja javnog mnjenja koja uključuju studentsku listu. Dokle god je tako, ne vidim poseban interes vlasti da ide na izbore, a trenutno na horizontu ne vidim neke događaje koji bi značajno promenili trendove u javnom mnjenju - navodi Ivković za "Blic".

Kako kaže, ako takvih događaja ne bude u narednim mesecima, ne bi ga iznenadilo da "vlast sačeka sve do redovnog termina za predsedničke izbore u aprilu 2027".

- Povodom najava datuma izbora za kraj 2026, ne vidim neke posebne razloge, ako se već stigne do jeseni bez izbora, da se oni održe u decembru kada svakako moraju da se održe tri meseca kasnije. Međutim, naredna jesen će svakako biti obeležena neformalnom kampanjom čak i ako se izbori odlože za prvi kvartal 2027 - ocenjuje Ivković.

"Vlast će odvojiti predsedničke od parlamentarnih izbora ako bude sigurna da ih dobija"

Dodaje da nije siguran da će vanredni parlamentarni izbori biti spojeni sa predsedničkim.

- Mislim da će vlast održati predsedničke izbore odvojeno od parlamentarnih jedino ako bude sigurna da ih dobija. Ako ne bude sasvim sigurna u to, izbori će biti spojeni, kako bi se na njima pojavila lista "Aleksandar Vučić" da pogura kampanju i predsedničkog kandidata vlasti. Kakve će biti šanse vlasti, a kakve opozicije na predsedničkim izborima, moći ćemo preciznije da procenimo tek kada vidimo kandidate, ali biće svakako veće šanse za opoziciju, u koju ubrajam i studentski pokret, nego na prošlim - analizira Ivković.

"Izbori su postali generator sukoba i tenzija, ali ne vidim alternativu"

Lokalne izbore u 2025. godine pratile su velike tenzije što mnoge navode na sumnju da su izbori rešenje za polarizovano društvo.

- Izbori su postali generator sukoba i tenzija, to je tačno, ali ne vidim alternativu njihovom održavanju, barem kada se stigne do zakonskog roka. Bilo bi dobro da se postigne dogovor o minimumu izbornih uslova koje bi sve strane prihvatile uz obavezu priznavanja rezultata, ali nisam optimista da će se to desiti. Prema tome, mislim da će republički izbori svakako izazvati kratkoročne tenzije i sukobe, ali da i dalje imaju potencijal da dugoročno stabilizuju situaciju. Međutim, to će zavisiti od ishoda, to može da se desi samo ako jedna strana dobije jasan mandat od glasača koji će teško druga strana osporiti - navodi Ivković.

Najinteresantnije će biti na lokalnim izborima u Boru, Aranđelovcu, Bajinoj Bašti i Sevojnu

Kako kaže, ako se nešto dramatično ne promeni u međuvremenu, na proleće ćemo gledati tenzične scene na redovnim lokalnim izborima u 10 opština "verovatno tamo gde rezultat bude najtešnji".

- U opštinama na istoku Srbije vlast uglavnom vrlo dobro stoji, što se videlo i u Negotinu, tako da ne očekujem tesan rezultat u Kladovu, Knjaževcu i Majdanpeku. Bor je izuzetak, između ostalog, jer je urbanija sredina. Srećna okolnost za vlast je što se izbori u velikim gradovima, gde opozicija najbolje stoji, neće održati do 2027. godine - ocenjuje Ivković.

"Dve strane društva duboko u rovovima"

Dodaje da se polarizacija u društvu svakako povećava "ako posmatramo dugoročno, recimo poslednjih deset godina".

- Nekada je polarizacija "ispod površine", kao što je sada više slučaj nego što je bila recimo, na proleće, ali uvek je tu potencijal da izbije na površinu, što se dešavalo i povodom tragičnih događaja, ali postojali su i drugi povodi, recimo litijum. Mislim da su sada dve strane društva duboko u rovovima i da se to neće promeniti dok je tu aktuelna vlast. Možda neće prestati ni nakon toga, ali pre toga svakako ne - analizira Ivković.

"NIS može da utiče na političku dinamiku ako stvari krenu po zlu"

I po njegovom mišljenju NIS može da utiče na "političku dinamiku, ako stvari krenu po zlu".

- Ako gorivo zaista značajno poskupi i to dovede do veće inflacije ili ako vlast odluči da nacionalizuje kompaniju, a Rusija im to ne "oprosti" i krene da preduzima političke korake protiv Srbije. U oba slučaja, to bi loše uticalo na poziciju vlasti. Ipak, mislim da to nije najverovatniji scenario i da će se na kraju pronaći kompromisno rešenje, ne zato što imam bilo kakve informacije o pregovorima, već zato što je, na kraju, u interesu i Rusije a verovatno i SAD da ova priča prođe bez većih potresa i destabilizacije situacije u Srbiji - ocenjuje Ivković.

Međutim, ne misli da će NIS biti izborna tema.

- Očekujem da će se na kraju pronaći rešenje na čemu će vlast moći donekle politički da profitira, ali to neće biti dugoročni efekti, i tema NIS-a bi mogla već da se zaboravi do sledećih izbora. To ne znači, međutim, da će spoljnopolitičko okruženje Srbije biti manje izazovno u sledećoj godini - zaključuje Ivković.