Najnoviji incident u Advokatskoj komori Beograda (AKB) ukazuje na to da očigledno postoji veza između sukobljenih struja u Komori i stranaka na političkoj pozornici, tvrdi izvor „Blica“ blizak ovoj organizaciji.
- Na jednoj strani je grupa advokata bliska SNS i njenim partnerima, a na drugoj je frakcija koja se jasno vezala za DS i SPS - kaže za „Blic“ bivši član Upravnog odbora Advokatske komore Beograda, koji je insistirao na anonimnosti.
Najnoviji sukob izbio je preksinoć, kada je novo rukovodstvo AKB sa predsednikom Slavkom Jelovcem, izabrano 1. oktobra, sprečeno da uđe u službene prostorije jer mu prethodni rukovodeći sastav, koji predvodi Slobodan Šoškić, osporava legitimitet.
- Osim političke pozadine, sukob ima i lukrativne motive. Oni koji se bore za rukovodeće položaje, između ostalog, smatraju da će se sa tih pozicija lakše domoći položaja u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca i tako stvoriti poziciju za uticaj na pravosudne organe - kaže naš sagovornik.
Istovremeno, advokat Božo Prelević kaže da se mnoge njegove kolege ne opredeljuju za jednu od strana, jer su im „motivi i ciljevi zavade u suštini nejasni“.
- Ne znam da li je vlast učestvovala u ovom sukobu i koliko, ali zbog toga može da bude srećna jer se advokartura ne bavi svojim položajem u državi i stanjem ljudskih prava. Samo u Beogradu više od 1.000 advokata ne može da izmiruje redovno svoje obaveze za zdravstveno i penzijsko osiguranje, dok se na konkurse državnih organa i privatnih firmi javlja veliki broj advokata. To govori u prilog tezi da je advokatura u jednom od najtežih perioda za poslednjih dvadesetak godina. Od tog sukoba niko nema koristi sem vladajuće koalicije. Jer, advokatura se uvek odlikovala ozbiljnom kritikom zakonskih rešenja i sudske prakse. Takva kritika, nažalost, više ne postoji - komentariše Prelević.
Advokat Slobodan Batrićević kaže da samo nagađa o interesima pojedinaca.
- Svi oni se u svojim usmenim i pisanim izjavama ili obaveštenjima pozivaju na interese advokature i uveravaju članstvo da to rade iz moralnih razloga. A svakom je jasno da sukob koji postoji nanosi veliku štetu celoj profesiji - kaže Batrićević.
Branislav Tapušković ističe kako su predstavnici zavađenih grupa pokušali da ga uvuku u njihove rasprave, ali da to nije dozvolio.
- Ne mogu da razumem da podeljenost i klanovi u toj meri mogu da ugroze interese esnafa. Sukob određenih grupa izbio je u prvi plan, a ne ono što je za našu profesiju najvažnije. Zato se nije na pravi način čuo glas advokata kada se donosio Zakon o advokaturi ili Zakonik o krivičnom postupku. Nekada smo o takvim stvarima odlučivali na advokatskim konferencijama uz ogroman broj učesnika. A danas svaka grupa skuplja samo svoje simpatizere, a profesija ne može da se okupi oko fundamentalnih interesa - kaže Tapušković.
Dr Rajko Danilović smatra da su trzavice u advokaturi odraz stanja u državi.
- Advokatura se nije izvukla iz opšte pometnje koja je zahvatila sve sfere - od ekonomije do politike. Ne vidim da bilo koga u advokaturi mogu da podržim jer niko ne nudi zdravo i racionalno rešenje. Jedini lek su izbori - smatra Danilović, a ličan stav ima i Prelević koji tvrdi da je „izlaz iz ove situacije potpuno otvorena i poštena izborna skupština na svim nivoima“.
