Cilj obuke je izgradnja otpornosti na hladne uslove i usresređivanje na obavljanje zadatka
Tokom vežbe, ronioci su dosegli dubinu od 30 metara i proveli 45 minuta pod vodom
Temperatura vode 9 stepeni. Napolju svega 2. Gusta magla, gotovo da se ne vidi prst pred nosom, a njih trojica u ronilačkim odelima, polako ulaze u Zaovinsko jezero. Ubrzo nestaju pod vodom.
Ovo je prizor koji su reporteri "Blica" zatekli na Zaovinskom jezeru, usred decembra, kada su pripadnici ronilačke jedinice Žandarmerije prolazili kroz obuku za ronjenje u zimskim uslovima.
- Nalazimo se na nadmorskoj visini od 880 metara. Pripadnici Žandarmerije, ronioci, rade svoj redovni trenažni zaron. Vršimo ronjenje u ekstremno hladnim uslovima iz razloga što pokušavamo da simuliramo uslove za povišen nivo stresa u kontrolisanim uslovima. To je važno da ronioci prilikom izvršenja konkretnih zadataka ne budu opterećeni hladnoćom - priča za "Blic" Ljubomir Ćirić, vođa ronilačkog tima Ronilačke jedince Žandarmerije.
Dok razgovaramo sa njim trojica ronilaca izvršavaju poslednje pripreme pred ulazak u jezero. Oblače suva odela, specifična odela namenjena baš za ronjenje u zimskim uslovima, koja ne propuštaju vodu. To znači da iako su u ledenom jezeru, ovi momci su potpuno suvi. Ispod specijalne gume nose toplu garderobu: vunene čarape i džempere, jer je to jedini način da telo izdrži 45 minuta u ledenoj vodi.
"Na taj način izgrađujemo poverenje"
Paralelno sa tim, trojica njihovih saboraca proveravaju opremu sa kojom će oni zaroniti. Bocu, ventile...
- Priprema za zaron se odvija kao što bi izgledalo izvršenje zadatka. Ovde imamo situaciju gde svaki ronilac ima svog asistenta. Tako radimo i prilikom izvršenja konkretnih zadataka. To je važno da ronilac ne razmišlja o opremi, već o zaronu. Njegov asistent vodi računa o ispravnosti opreme, kako će ronilac biti opremljen, o roniocu je da razmišlja o onome šta treba da uradi pod vodom. Na taj način izgrađujemo i poverenje - pojašnjava Ćirić za "Blic".
Ronili na 30 metara dubine
Dok mi na obali cupkamo na jedva dva stepena iznad nule, trojica ronilaca ulaze u jezero. Na sebi nose opremu tešku čak 35 kilograma. Stavljaju maske i ubrzo nestaju u vodi. Mi sa obale vidimo tek njihove obrise i mehuriće koji razbijaju mirnu površinu jezera. Tačno 45 minuta kasnije, izlaze kao da su upravo bili u toplom moru, na 40 stepeni, a ne na 30 metara dubine. Potpuno opušteni. Jedino što odaje da je pod vodom bilo i te kako hladno su njihova jarkocrvena lica – jedini deo tela koji oprema nije mogla da zaštiti od 9 stepeni Celzijusa.
"Nije nam hladno"
Prvo što smo ih upitali, dok smo se mi smrzavali na obali jeste - "Da li vam je hladno?". Na šta nam kroz blagi osmeh odgovara žandarm - ronilac Marko Đorđević.
- Nije hladno. Oprema koju imamo za izvođenje ovakve obuke i ronjenje u ovakvim uslovima jeste takva da ne propušta vodu unutra, odnosno da telo ronioca posle ovakvog zarona ostane suvo. Konkretno hladnoća se oseća samo po licu. Navikli smo na ovu temperaturu vode i ove uslove ronjenja jer je ovo obuka koju sprovodimo svake godine - kaže nam naš sagovornik dok i dalje stoji u vodi.
Dodaje i da je cilj obuke da se telo ronioca navikne na stres kao što je hladna voda i da prilikom izvršenja zadatka koji može da se desi ronilac ne obrati pažnju na taj stres već da se konkretno usredsredi na zadatak koji obavlja.
