Stručnjaci razmatraju koliko će brzo cene rasti i da li Srbiju tek očekuju teži ekonomski udari
Dodatnu neizvesnost u Srbiji donosi potencijalna prodaja NIS-a Mađarima
Eskalacija sukoba u Iranu i zatvaranje Ormuskog moreuza, ključne tačke svetskog snabdevanja naftom, ponovo otvara pitanje inflacije koje se u Srbiji, ali i u svetu, uvek završi istim odgovorom - rastom cena. Mehanizam je poznat i gotovo neminovan. Nestabilnost na Bliskom istoku podiže cenu nafte. Skuplja nafta znači skuplje gorivo. Skuplje gorivo povećava troškove transporta, a transport direktno utiče na cenu hrane, robe i usluga.
U sledećem koraku, rastu troškovi proizvodnje - od poljoprivrede do industrije - što dodatno pritiska inflaciju. Drugim rečima, iako je sukob hiljadama kilometara daleko, njegov efekat vrlo brzo stiže na rafove u Srbiji. Zato pravo pitanje nije da li će cene rasti, već koliko brzo i šta je sledeće na udaru?
U slučaju Srbije, priča se dodatno komplikuje i to kupovinom NIS-a. Hoće li Mađari ostati kupci i da li bi to stabilizovalo cene goriva u našoj zemlji ili ih učinilo još osetljivijim na političke potrese? Neizvesnost se tu ne završava: važeća licenca za rad NIS-a, koji je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, ističe danas. Hoće li biti produžena i na koliko? Da li nas vrhunac krize tek očekuje? Kolike su rezerve nafte mesec i po nakon početka rata?
Gosti Blic dana, koji se emituje od 11 sati na Blic TV-u, jesu Ljubodrag Savić, ekonomista i Miodrag Kapor, stručnjak za energetiku.
