Petar Ćirović, najstariji stanovnik zlatiborskog kraja, preminuo je na Badnji dan u svojoj 101. godini
Rođen je na Božić 1925. godine, a život je proveo u selu Negbina na planinskim obroncima Murtenice
Najstariji stanovnik zlatiborskog kraja, Petar Ćirović iz Negbine kod Nove Varoši, preminuo je juče na Badnji dan u svojoj 101. godini, a prošle godine na današnji dan napunio je punih 100 godina.
Rođen je na Božić 1925. godine, a preminuo na Badnji dan 2026. godine. Sudbina je htela da ga samo dan deli od njegovog 101. rođendana i poslednjeg daha, pa nije dočekao da zaokruži još jednu godinu, ali je iza sebe ostavio ceo vek života ispunjen radom, skromnošću i vedrinom.
Ceo život je proveo u rodnom selu
Ceo život je proveo u rodnom selu, na surovim, ali njemu dragim planinskim obroncima Murtenice. Vek mu nije bio lak, pričao nam je jednom prilikom, ratna i poratna vremena, težak seoski rad, ali oni koji su ga poznavali pamtiće ga po osmehu koji nije silazio sa lica i po duhu koji je ostao vedar do poslednjih dana.
Prošle godine njegovi ukućani priredili su veličanstveno slavlje u dvorištu porodične kuće povodom punoletstva Petrovog praunuka, u okviru kojeg su obeležili i njegov 100. rođendan.
Veselje, o kojem se i danas priča, okupilo je rodbinu, komšije i prijatelje iz celog kraja. Mnogi su tada govorili da je to bio događaj za pamćenje, ne samo rođendan, već i slavlje jednog poštenog i dugog života.
- Davno sam rođen, mnogo toga pamtim, celog veka su vremena bila teška, ratovi, krize... ali se izdržalo. Uvek se puno radilo, sve vreme sam živeo u Negbini, selo kao selo, svako je isto, radi snagom da nešto stekneš i tako, ali dobro, Bogu hvala, bilo je zdravlja, što je najvažnije, kad si zdrav, sve se može savladati. Sada sam ponosan na sve i ni za čim ne žalim - ispričao je starac našem dopisniku koji ga je posetio prošle godine na Božić.
Sahranjen dan nakon rođendana
Rođen je, prisetio se, u staroj kući od brvana, a stotu godinu je dočekao u velikoj novoj kući, u dvorištu punom objekata, poljoprivrednih mašina, ogromne štale u kojoj je veliki broj krava, teladi, junica, ali i ovaca i koza. I što je najvažnije, u kući punoj čeljadi.
Ni do pre samo nekoliko godina Petar nije mirovao. Najviše vremena provodio je čuvajući svoje stado ovaca nedaleko od kuće, a godinama je, tokom letnjih meseci, bio i protivgradni strelac, braneći Negbinu i okolna sela od gradonosnih oblaka, ispaljujući protivgradne rakete i čuvajući trud vrednih meštana.
Sahrana stogodišnjeg gorštaka održana je dan nakon njegovog rođendana, na seoskom groblju kod crkve u Negbini.
