Granica aflatoksina u mleku menjala se nekoliko puta od izbijanja afere 2012. godine, kada je utvrđeno da mleko u Srbiji ima čak 10 puta više otrovne materije od dozvoljenog. Sadašnja količina je na evropskom nivou i iznosi 0,05 mikrograma po kilogramu. Svesni rizika koji ova sušna godina nosi sa sobom, u Ministarstvu poljoprivrede su prvi put formirali komisiju koja će kontrolisati kukuruz.
Sa pojmom aflatoksin šira javnost upoznala se nakon sušne 2012. kada je utvrđeno da je njegov nivo u mleku deset puta viši od dozvoljenog. Tada su veliku štetu pretreli proizvođači, ali i potrošači. Ne samo da su se našli pred hamletovskom dilemom - piti mleko ili ne, računali dozvoljene granice, već su jedno vreme i rafovi bili ispražnjeni.
Nivo aflatoksina u mleku početkom ove godine spušten je na 0,05 mikrograma po kilogramu. Zbog ovogodišnje suše pitanje je da li ćemo u prodavnicama i dalje imati takvo mleko.
- Sam aflatoksin nastaje pre svega na njivama, znači mi tu već imamo prve indikatore ukoliko se pojavljuje, a pojavljuje se usled temperaturnih razlika i tipa godine kao što je ova. Normalno da je dalje problem kod skladištenja tog kukuruza ukoliko se on ne tertira na adekvatan način onda imamo razvoj aflatoksina i normalno da će takav kukurz pojesti životinje i da će doći do mleka - napominje Sanja Bugarski iz Udruženja proizvođača kukuruza.
Klima u Srbiji poput one u Hrvatskoj, Italiji i Španiji pogodna je za razvoj aflatoksina. Velike temperaturne razlike, ali i sušni periodi dovode do pucanja zrna kukuruza, što je jedan od uzroka razvoja gljiva.
Unošenjem zaražene hrane, u mleku stoke pojavljuje se ova otrovna materija. Da bi predupredili problem u Ministarstvu poljoprivrede prvi put oformili su komisiju koja će pratiti rane useve u fazi zrenja.
- Vlaga mora da se svede na 14 odsto kako bi eliminisali tu mogućnost sinteze, to je jedna od najvažnijih mera. Ostale mere jesu da se u manipulaciji obezbedi što manje loma, da se očiste skladišta, prijemna mesta silosi, ali najvažnije da ne napravimo otvore preko kojih bi gljve dalje mogle da rade infekciju i da se ta vlaga spusti kako ne bi došlo do sinteze mikotoksina u zrnu - kaže Dragica Janković iz Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja.
Kakvo mleko možemo očekivati na trpezi, znaće se početkom septembra, kada je i planirana berba kukurza.
- Jedino tako uzorkovanjem i kontrolisanjem drugačije ne može da se konstatuje. Nije vidljivo, ne može da se oseti ni miris. Organoleptički je neprepoznatljivo, tako da jednostavno kontrola može da se vrši samo u laboratorijama - ističe Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.
Budimirović podseća da se neće kontrolisati svaka njiva, parcela ili svaki region i dodaje da će to biti učinjeno samo tamo gde postoji povećan rizik.
Dragica Janković smatra da je ove godine kukuruz uspešno zaštićen i da u tom slučaju izmičemo povoljnosti uslova za ostvarenje svih infekcija sa gljivama i dodaje kako misli da će posle sinteze mikotoksina situacija biti drugačija nego 2012.
Srbija spada u red deset najvećih proizvođača kukuruza. Amerika kao prvi najveći izvoznik ima dozvoljeni nivo aflatoksina 0,5 mikrograma po kilogramu, a ista situacija je i u Rusiji, Kanadi i Australiji. Srbija se, s druge strane, pridržava evropskih standrada i taj nivo je deset puta manji.
