Probni maturski ispit pokazao je realan nivo znanja učenika osmog razreda, ističući najveće izazove u razumevanju i primeni gradiva
Probni ispit za malu maturu bio je realan pokazatelj znanja osmaka i otkrio ključne oblasti za dodatno učenje
Dva i po meseca pre "prave" mature, probni ispit poslužio je kao surovo realan presek stanja i znanja koji imaju osmaci. Dok su neka pitanja bila na nivou opšte kulture, druga su zahtevala koncentraciju, što je malim maturantima koji se prvi put susreću sa ovakvim tipom testiranja, bio izazov. Iako je opšti utisak osmaka da su testovi bili korektni određene oblasti su, tradicionalno, zadale ozbiljne glavobolje malim maturantima. Razgovarali smo sa profesorima svim predmeta koji se polažu na probi, ali i na pravoj maloj maturi. evo šta kažu.
1. Srpski jezik: Razumevanje pročitanog najveća prepreka
Profesorka srpskog jezika, Jovana Šćepović, ističe da su gramatika i pravopis bili "lak plen", ali da problem nastaje kada treba dublje analizirati tekst.
- Što se same strukture testa tiče, on jako liči na dosadašnje testove... čak mislim i da je za nijansu lakši nego inače. Tradicionalno, najviše muke malim maturantima zadali su zadaci o razumevanju pročitanog, tumačenju književnog dela, ali i značenje glagola demoralisati. Čak i da nisu zadovoljni, nije smak sveta. Videli su šta znaju i još važnije šta ne znaju i šta je potrebno da douče. Sigurna sam da će u junu izaći još zadovoljniji - kaže za "Blic" Šćepović.
2. Matematika: Geometrija se i dalje teška
U Novom Sadu, u OŠ "Jovan Popović", nastavnica matematike Jovanka Svrkota primećuje trend kod svak generacije malih maturanta - strah od geometrije.
- Ponavlja se iz godine u godinu da im je teška geometrija, naročito poslednji zadaci na naprednom nivou. To su zadaci kojima većina osmaka uopšte i ne pristupa - objašnjava ona za "Blic".
Ona se osvrnula i na to da je šablon učenja nekim maturantima otežao.
- Učenici su uglavnom navikli - ako znaju formulu, znaće da reše zadatak. Teški su im zadaci u kojima treba prvo da smisle šta bi radili, pa tek onda da odrede koju će formulu koristiti. Ipak, matematika se radila prvi dan i nekima je to prvi put u životu da im nešto zavisi od testa. Trema je bila jako veliki faktor koji je uticao na uspeh - navodi ona.
Dodaje da je generalno zadovoljna znanjem koje su učenici pokazali, ali i savetuje:
- Oni sa preko 15 poena treba da "napadnu" napredni nivo, dok oni ispod 10 moraju prvo da "utegnu" osnove - ističe Svrkota za "Blic".
3. Geografija: Manje tabela, više logike
Profesorka geografije, Jelena Ustić Tomić pohvalila je novu strukturu testa sa manje komplikovanih tabela koje "odvlače" poene.
- Pitanja su pokazala da li učenici barataju veštinom geografskog čitanja karte. Ako znaju kartu, a geografija je u velikoj meri karta, onda mogu u glavi da imaju dobru orijentaciju čak i ako nisu sigurni - kaže za "Blic" Ustić Tomić.
Ona se osvrnula na to kako su pitanja u okviru testa bila koncipirana.
- Dobro je što tip pitanja nije sadržao puno takozvanih "tabelica" odnosno pitanja sa više tačnih ponuđenih odgovora, a ako pogreše jedno gube ceo bod. Sada smo imali samo dva takva pitanja... Takav koncept je dosta dobar jer nema tih pitanja koja odvlače poene - kaže oba nastavnica geografije.
Osvrnula se i na to koja su pitanja bila zahtevnija, ali napomenula da su učenici pokazali dobro znanje.
- Pitanje geoparka je bio malo interesantno ove godine učenicima. U pitanu je Đerdap, a to je gradivo koje tek sledi da obradimo. Ipak, možda su mogli da izvuku zaključak na osnovu prethodnog rada, a bilo je takvih učenika - rekla je ona za "Blic".
4. Istorija: Fudbal i FEST "izvukli" prosek
Iznenađenje na testu iz istorije bila su pitanja iz opšte kulture i savremene istorije. Profesor Miloš Racić iz Osnovne škole "Slobodan Sekulić" u Užicu, koga cela Srbija zna po tome što deci približava istoriju na zanimljiv način, snimanjem istorijskih filmova u kojima učestvuju deca, primećuje da mali maturanti bolje poznaju nacionalnu nego svetsku istoriju, ali da su ih "trik" pitanja zbunila.
- Bilo je pitanja o "velikoj četvorki" jugoslovenskog fudbala (Crvena zvezda, Partizan, Dinamo Zagreb i Hajduk Split), FEST-u i bejbi-bum generaciji. Deca su to znala jer se o tome priča kod kuće. Ipak, grešili su tamo gde je trebalo pažljivo čitati istorijski izvor. Grešili su kod pomirenja Milutina i Dragutina. Verovatno su povučeni literaturom o braći Mrnjavčević zaokruživali njih. To su trik pitanja gde deca požure, pa ih asocira na nešto drugo - kaže Racić za "Blic", i savetuje:
- Uvežbavajte tipove zadataka. Često se odgovori nalaze u samom zadatku - ako pažljivo pročitaju tekst, pogledaju mapu ili plakat, odgovor se krije tu.
5. Hemija: Samo za "odabrane"
Nastavnica hemije u OŠ "Kneginja Milica", Danijela Čepić, kaže da ovaj predmeh za izborni bira mali broj đaka (ove godine u nekim školama tek troje po generaciji), uglavnom oni koji planiraju prirodni smer gimnazije.
- Što se tiče hemije, prvo ne odluči se mnogo učenika. A i savet je moj da se ne odluči mnogo učenika, biraju oni koji to razumeju, i planiraju da upišu prirodne smerove. Svake godine, pa i ove, u testu se nađu oblasti koje još nismo prešli na redovnoj nastavi. Ipak, zadovoljna sam kako su uradili ono što smo naučili - navela je za "Blic" Čepić.
6. Fizika: Strah veći od neznanja
Iako rezultati probnog završnog ispita pokazuju solidno znanje, jedan problem ostaje nepromenjen - osnovci se fizike plaše više nego što bi trebalo. Tog je mišljenja Biljana Cesarac, profesorka fizike u OŠ "Momčilo Živojinović" u Mladenovcu.
- Mali broj učenika bira fiziku jer ne shvataju da su pitanja vrlo logična i povezana sa svakodnevnim životom. Sama reč "fizika" im stvara otpor, a zapravo se test može rešiti uz malo obnavljanja i mnogo logičkog razmišljanja - poručuje Cesarac za "Blic", i dodaje:
- Učenici koji planiraju da upišu prirodne smerove uradili su test odlično. Od maksimalnih 20 bodova, većina je imala 16, 18, pa čak i 19 bodova.
Ona se osvrnula na to u kojim oblastima su mali maturanti na probi grešili.
- Najviše problema zadalo je precizno očitavanje tečnosti u menzuri. Đaci su zaboravili kako da odrede koliku vrednost nosi jedna crtica na mernom instrumentu. To su sitnice koje samo treba obnoviti. Često se dešava da učenik shvati gde je pogrešio odmah nakon što zaokruži odgovor. Logika im radi, ali trema i zaboravljeni detalji iz ranijih razreda čine svoje - objašnjava profesorka.
7. Biologija: Maturante zbilina ekologija
Iako se činilo da će test iz biologije na probi male mature biti tvrd orah, prvi rezultati pokazuju da su mali maturanti u Srbiji ipak "isplivali". Ipak, nije prošlo bez muka, a najveći problem, kako za "Blic" kaže Larisa Tomović, profesorka biologije u OŠ "Momčilo Živojinović" u Mladenovcu nije bilo neznanje, već nepažnja i logičko povezivanje.
- Prosečan broj bodova na testu bio je oko 13, što se smatra solidnim rezultatom. Osnovni nivo rešilo je 76 odsto učenika, srednji nivo, nešto više od 60 odsto, a napredni nivo je savladalo skoro 60 odsto đaka - priča ona.
Kako navodi, čak i najbolji đaci su "pali" na jednostavnoj instrukciji.
- Čak i dobri učenici nisu se najbolje snašli u pitanju gde se tražilo da se oboji kružić. Mislili su da je samo jedan odgovor dovoljan, a zapravo je trebalo obojiti kružić ispod svakog tačnog odgovora. To je bilo čisto nerazumevanje samog pitanja - objašnjava profesorka Tomović.
Pored tehničkih grešaka, Tomović je izdvojila nekoliko stvari koje su malim maturantima bile zahtevne.
- Pitanja iz oblasti Život u ekosistemu koja se radi u osmom razredu poslednja im je malo teže pala. Budući da gradivo još nije u potpunosti "leglo", učenici su tu imali najviše nedoumica. Takođe, čim se pitanje postavi malo drugačije nego u zbirci, nastaje problem. Ta primena znanja je kod nas generlano danas malo veći problem. Čim se malo okrene pitanje, oni se ne snalaze - ocenila je ona u razgovoru za "Blic".
Kalendar male mature:
- 27. mart, 12-14 sati: Probni završni ispit - matematika
- 28. mart, 9-11 sati: Probni završni ispit - srpski/maternji jezik
- 28. mart, 11.30 - 13.30 sati: Probni završni ispit - treći test
- 1. i 2. april, 8-15 sati: Podnošenje zahteva za izmenu podataka o izjašnjenju učenika osmog razreda iz kojeg će predmeta raditi treći test na završnom ispitu i unošenje ispravki (neposredno u školi)
- Od 1. do 8. aprila do 16 sati: Elektronsko prijavljivanje za prijemni ispit na portalu Moja srednja škola
Detaljan kalendar male mature sa svim važnim datumima pogledajte u našoj odvojenoj vesti.
