Prve ozbiljnije uspone imao je na Rtnju i Triglavu, a najveći izazov bio mu je uspon na Damavand u Iranu 20 dana nakon preležane korone.
Pantelić smatra da je suština u savladavanju straha i promoviše planinarenje među mladima kroz društvo "Magleš", organizujući redovne ture za decu i odrasle.
Za deset godina planinarenja Valjevac Dragan Pantelić prevalio je put od 1.565 do 5.671 metra nadmorske visine. U okvirima planinarenja ove brojke su uobičajene. Ali, ne kad je u pitanju Pantelić, koji je karijeru planinara počeo tek sa 54 godine, na najviši ugašeni vulkan Azije se popeo u sedmoj deceniji života, a i danas sa pune 64 je planinarski vodič i edukator.
Inženjer po profesiji, Pantelić izgleda dosta mlađe nego što pokazuju podaci iz njegove lične karte - da je rođen 1962. godine.
Na pitanje šta čoveka u šestoj deceniji života "natera" da počne da se penje na planine, odgovara da mu navika da svuda stigne na svojim nogama traje još od detinjstva, jer je bio đak-pešak u rodnim Bačevcima kod Valjeva. Uz to, i da se ostane u dobroj psihofizičkoj kondiciji jer, kako kaže, poznato je da sedenje u kancelariji "ubija".
Prvo na Rtanj, pa potom na Triglav
- Ja sam do te 2016. godine šetao po valjevskim planinama, od Maljena preko Povlena do Medvednika, a bila mi je ideja da toj aktivnosti u prirodi privučem što više kolega. I tako je najpre, tako da kažem, nas 35 "kancelarijskih pacova" otišlo na Rtanj (1.565 m), do vrha smo došli lakšom stazom, ali smo se svi ispeli. To je bila inicijalna kapisla da počnem da se intenzivnije bavim planinarenjem iako sam stupio u 54-tu godinu života - priča Dragan za "Blic".
Logično, odmah potom se učlanio u valjevsko Planinarsko-sportsko društvo "Magleš" i nije prošlo mnogo do nove ekspedicije. Zahvaljujući razmeni mejlova sa koleginicom iz Slovenije koja je aktivni planinar i koja je ponudila organizovani uspon na Triglav.
- Kako ne prihvatiti izazov da se poseti najviši vrh SFRJ? Zapravo, nisam imao pojma šta me očekuje, a šta je pravo planinarenje shvatio sam nakon 300 metara i susreta sa prvim klinovima zabijenim u stenu za koje treba da se uhvatiš da bi prešao jedan uspon. Pomislih "šta me snađe", ali nisam odustao i ispeo sam se na tih 2.864 metra. Kondicija mi je tada u odnosu na danas bila nula, jer mi je to praktično bilo treće planinarenje, od opreme sam imao samo cipele, na krov bivše domovine sam stigao u najobičnijoj jakni i trenerki, ali sam shvatio da ne penje oprema, nego glava - seća se Dragan.
Na najviši vulkanski vrh Azije 20 dana nakon preležane korone
Nakon uspona na najviši vrh nekadašnje SFRJ, Dragan je nastavio da planinari i osvaja vrhove više od 2.000 metara u regionu i na starom kontinentu. U tim ekspedicijama gotovo uvek je bio najstariji, a često duplo stariji od ostalih planinara.
I onda, na početku sedme decenije života, red je bio da se "zakorači" i na planinsko tle u Aziji.
- To je bio uspon na Damavand u Iranu, koji je sa svojih 5.610 metara najviši vrh te zemlje i najviši vulkanski vrh Azije. Do tada, moj rekord je bila Musala u Bugarskoj (2.925 m), najviši vrh Balkana, ali nikad nisam prešao visinu od 3.000 metara. Jeste bio izazov, ali osećao sam se spremnim. Bio je 22. jul 2022. godine, a zanimljivo je da sam 2. jula izašao iz izolacije nakon preležane korone. Ipak, na Damavand sam se popeo čak i bez pomoći kiseonika. U svojoj 60-toj godini - ponosan je naš sagovornik.
Na glečeru, gde "čuvaju" Avramov šator i Isusovu kolevku
Potom je Dragan "preskočio" i 3.000 metara nadmorske visine na Dolomitima, onda je sledeće godine usledila, kako kaže, još živopisnija "avantura" - međunarodna ekspedicija u Gruziju, na Kavkaz i njegov vrh Kazbek (5.054 m). Niži od Damavanda ali vrlo izazovan jer je - glečer.
- Kazbek pominju i u gruzijskim legendama, kao mesto gde je okovan Amirani, lik slične sudbine kao grčki Prometej. Prema predanjima, pravoslavni sveštenici u pećinama na planini čuvaju Avramov šator i kolevku Isusa Hrista. Elem, to su tamošnje legende, a moje iskustvo je da sam prvi put u planinarskoj karijeri koristio dereze, deo obuće sa šiljcima koji se zabijaju u led, prvi put sam se peo u navezi gde su užetom povezana četiri planinara, jer postoji opasnost propadanja u ledu, i prvi put sam koristio cepin. Staza je jako zahtevna, poslednjih 100 metara uspona je veoma strmo, sa vertikalom od 45 stepeni, sve je zaleđeno, ali ipak se uspešno stiglo i na taj vrh, nešto manje od dve sedmice pre mog 61. rođendana - seća se uspešni planinar-veteran.
"Ni na drugu stranu ulice ne možete ako se plašite saobraćaja"
Dok čeka da mu se "namesti" prilika za ispunjenje lične želje – uspon na Kilimandžaro, Dragan je i danas sa pune 64 godine maksimalno aktivan, kao planinarski vodič i edukator.
- Planina i planinarenje su sjajna stvar, da nije tako ne bi u nekim školama bilo uvedeno kao predmet slobodne aktivnosti. Naše društvo "Magleš" ga promoviše u osnovnim školama i đacima i njihovim roditeljima. Svake poslednje subote u mesecu organizujemo ture u dužini od 8 do 12 kilometara našim obeleženim stazama na valjevskim planinama i dešava se da nas bude od 40 do preko 200 - kaže naš sagovornik.
Ideja je da se od malih nogu osnovci nauče da priroda nije bauk, ali i da znaju kako da se ponašaju tamo gde su ljudi gosti među biljkama i životinjama.
- Suština je u savlađivanju straha. Ni na drugu stranu ulice ne možete preći ako se plašite saobraćaja - poručuje Dragan Pantelić.
