Većina kvadova registruje se kao traktori, što omogućava vozačima da dobiju dozvolu F kategorije već sa 16 godina, bez adekvatne obuke specifične za ova vozila.
Rast popularnosti kvadova prate i češće saobraćajne nesreće, često sa teškim posledicama, posebno zbog vožnje bez kacige i druge zaštitne opreme.
Dok su gradske ulice sa dolaskom gotovo letnjeg vremena preplavili električni trotineti, na planinama i u izletištima Srbije krenula je sezona kvadova. Problem je što domaće zakonodavstvo ne prepoznaje termin “kvad”, a auto-škola u kojoj je moguće naučiti bezbedno upravljanje ovim vozilima – ne postoji!
Čim otopli i vikendice, planine i izletišta ožive, na teren izlaze i kvadovi - četvorotočkaši koji su poslednjih godina postali omiljeni među mlađima i ljubiteljima adrenalina.
Međutim, rast popularnosti prati i druga strana priče - sve više saobraćajnih nesreća, među kojima i onih sa najtežim posledicama.
Za kvad dozvola “preko traktora”
Najveća nedoumica počinje već kod pitanja šta je zapravo kvad u očima zakona?
U Srbiji se ova vozila vode kao laki i teški četvorocikli ili, što je mnogo češći slučaj, kao poljoprivredne mašine, odnosno traktori. Upravo od toga zavisi i koja je dozvola potrebna za upravljanje.
Kada je kvad registrovan kao četvorocikl, vozač mora da poseduje B1 kategoriju i tada za vozilo važe pravila gotovo identična kao za druge četvorotočkaše, poput tehničkog pregleda i registracije.
Međutim, praksa pokazuje da većina ovih vozila u Srbiji nosi zelene tablice, što znači da su registrovana kao traktori, pa je za njih dovoljna F kategorija. A za tu kategoriju obuku u auto-školama mogu da počnu već mladi sa 15 godina, dok polaganje sledi sa navršenih 16 godina. Program uključuje teorijski i praktični deo obuke na traktoru.
Isti propisi na papiru, potpuno drugačija vozila u praksi
Sagovornici “Blica” iz saobraćajne policije upozoravaju da je upravo tu jedan od najvećih problema jer zakon praktično u isti okvir stavlja vozila koja imaju malo toga zajedničkog.
Kako objašnjavaju, kvad registrovan kao četvorocikl podleže strožim pravilima i kontroli, dok se kod onih koji se vode kao traktori veliki deo obaveza praktično gubi. To, dodaju, stvara paradoksalnu situaciju u kojoj se vozači kvadova tretiraju kao da upravljaju poljoprivrednim mašinama, iako je reč o vozilima koja zahtevaju potpuno drugačije veštine.
- Kada uporedite traktor i kvad sa aspekta bezbednosti upravljanja, to apsolutno nema veze jedno sa drugim. Takođe, prilikom upravljanja kvadom, znanje vožnje automobila vam apsolutno ne garantuje da ćete i taj četvorocikl voziti bezbedno, jer rutinski refleksi koji važe za automobil, ne važe i za kvad. Zato ne čudi da su prevrtanja česta, gotovo svakodnevna. Konačno, pošto je većina kvadova registrovana kao traktor, vozači ne moraju da koriste zaštitnu opremu, a pošto se vozi “off-road”, van zvaničnih i kategorisanih puteva, onda nema ni naše kontrole ni uviđaja, pa se često dešava da vozači nakon prevrtanja završe u bolnici ili u mrtvačnici – pričaju naši sagovornici iz saobraćajne policije.
Zakon ne poznaje termin "kvad", pa nema ni škole za njega
Uprkos sve većem broju vozila na terenu, u Srbiji ne postoji specijalizovana obuka za bezbedno upravljanje kvadovima.
- To je tako jer u Zakonu o bezbednosti saobraćaja (ZOBS) termin “kvad” ne postoji. ZBS poznaje lake i teške četvorocikle. A pošto je većina registrovana kao traktor, mi pravu evidenciju o bezbednosti njihovog korišćenja nemamo, jer kada uđemo u bazu podataka saobraćajnih nesreća traktora, tu se nalazi i tako registrovani ti četvorocikli. Zbog toga, između ostalog, teško je napraviti studiju bezbednosti vezanu za njih – objasnio je ranije za “Blic” Damir Okanović iz komiteta za bezbednost saobraćaja.
Iz toga, kako navodi, proističe i problem nepostojanja obuke, a korišćenje ovih vozila otvara i brdo drugih problema.
- Jer, ako je, na primer, taj četvorocikl registrovan kao teški četvorocikl koji može da ide brže od 50 kilometara na čas, po slovu zakona on može da se vozi i po autoputu. Ali, ako je registrovan kao traktor, onda se njime ne sme ni na autoput, ni na motoput, ni na bilo koju saobraćajnicu gde je zabranjen saobraćaj traktorima, a po određenim lokalnim propisima ne bi smeli da se voze ni u urbanom delu Grada Beograda – upozoravao je Okanović.
Bez kacige i opreme rizik je višestruko veći
Po njegovim rečima, nedostatak znanja za upravljanje ovim četvorociklima predstavlja ozbiljan bezbednosni problem. Zbog toga, dodao je, zaštitna oprema ne bi smela da bude stvar izbora, čak ni kada se kvad vozi po livadama, šumama i drugim terenima van puta.
- Prevrtanje može biti kobno, naročito ako vozači nemaju zaštitnu kacigu jer ta vozila ne poseduju zaštitni ram – ukazao je Okanović.
Na važnost zaštitne opreme ukazuju i proizvođači. Na sajtu kompanije CFMOTO navodi se da kaciga može značajno da umanji posledice nesreće, a vozačima se savetuje kompletna zaštita tela – od rukavica i dubokih čizama do odeće dugih rukava i dodatnih štitnika za kolena, grudi i ramena.
Cene kvadova u Srbiji danas variraju od nekoliko stotina evra za najjednostavnije modele namenjene i mlađim korisnicima, pa sve do nekoliko desetina hiljada evra za snažnije i opremljenije četvorotočkaše.
