Grupa ekstremista zahtevala je da se isele Nepalci iz kragujevačkog naselja zbog "straha za ličnu i imovinsku bezbednost"
Analitičari ocenjuju da je neophodan plan šta se radi sa inostranom radnom snagom, gde se ona smešta i ko je štiti
Snimak grupe ekstremista koji protestuju i lome tablu ispred kuće u kome su smešteni radnici iz Nepala u kragujevačkom naselju Vinogradi uznemirio je javnost, a nadležne službe tvrde da će inostrani radnici uskoro biti iseljeni iz tog naselja bez konkretnijih informacija. Analitičari ocenjuju za "Blic" da ovaj slučaj pokazuje koliko je složeno pitanje zapošljavanja radnika iz inostranstva i dodaju da za to mora postojati plan i program.
Pored skandaloznog protesta i pokazivanja otvorene netrpeljivosti prema inostranim radnicima koji žive u njihovom komšiluku, nekoliko desetina ekstremista je potpisalo peticiju da se Nepalci isele iz kuće u kragujevačkom naselju Vinogradi. Kao razlog su, između ostalog, naveli "strah za ličnu i imovinsku bezbednost", ali i "divlju gradnju" odnosno tehničke manjkavosti objekta u kome su smešteni Nepalci.
"Kragujevačke novine" pišu da su nadležne inspekcije brzo reagovale i da će Nepalci koji rade u fabrici "Stelantis" uskoro biti iseljeni iz tog objekta. To je najavio i Dragan Brkić, sekretar mesne zajednice Vinogradi tako što je kratko rekao da je to "završeno".
S druge strane, u MUP-u i Policijskoj upravi Kragujevac nisu odgovarali na novinarska pitanja u vezi sa "evidencijom stranaca sa radnim dozvolama koji imaju prijavljeno boravište u Kragujevcu i eventualnim incidentima", navode "Kragujevačke novine".
"Pitanje legalnih migracija je složeno pitanje"
Radoš Đurović, direktor Uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže za "Blic" da je pitanje legalnih migracija "veoma složeno pitanje".
- Uvođenje strane radne snage podrazumeva mnoga pitanja od integracije i prihvata inostranih radnika do zaštite domaće radne snage. Nažalost, snimak iz Kragujevca pokazuje da postoji problem u vezi sa ovom temom - navodi Đurović za "Blic".
Zbog toga, kako kaže, mora da postoji plan i program u vezi sa zapošljavanjem inostranih radnika.
- Srbija je ušla u proces ubrzane migracije i to u poslednjih nekoliko godina. U nekim zemljama na Zapadu taj proces trajao je decenijama, a kod nas znatno kraće. Zbog toga je neophodan plan šta se radi sa inostranom radnom snagom, gde se ona smešta, ko je štiti - ocenjuje Đurović.
"Komesarijat za izbeglice se ne bavi inostranim radnicima"
Jelena Šurlan iz Komesarijata za izbeglice i migracije, pak, ističe da inostrani radnici nisu u nadležnosti tog tela.
- Mi se ne bavimo stranom radnom snagom nego samo tražiocima azila i ilegalnim migrantima. Tako da nemamo uvid u broj inostranih radnika u Srbiji ni način njihovog prihvata - kratko je navela za "Blic" Šurlan.
Legalno zaposleni stranci imaju ista prava kao domaći radnici
Inače, strani državljani koji su legalno zaposleni u Srbiji su po svojim pravima izjednačeni sa domaćim radnicima što podrazumeva i pravo na penziju pod uslovima koji važe u našoj zemlji odnosno ako sakupe 15 godina staža osiguranja nakon 65. godine života.
Među stranim radnicima u Srbiji najviše je Kineza, a poslednjih godina sve više Nepalaca dolazi u našu zemlju da radi. Procena je da više od 10.000 Kineza radi u Srbiji.
Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, kaže da strani radnici najčešće dolaze "kao sezonski radnici dok se ne završi određeni posao".
- Kada je reč o strancima koji su duže vreme boravili i radili u Srbiji (imali su stalni boravak) oni po prirodi boravka već imaju neku značajnu vezu sa Srbijom, a u toku tih 15 godina mogu steći i pravo da zatraže državljanstvo Srbije - navodi Reljanović.
