Infarkt miokarda pogađa sve veći broj mladih, čak i ispod 40 godina, što predstavlja značajan medicinski izazov
Gojaznost se ističe kao ključni uzrok kardiovaskularnih oboljenja u Srbiji, a predviđa se da do 2030. godine broj gojaznih pređe 3 miliona
Infarkt miokarda kao i mnoge druge kardiovaskularne bolesti već godinama unazad se ne smatraju za bolešću starijih, ali koliko se sve više ta granica pomera na dole i dalje iznenađuje. Alarmantna statistikom pokazuje da sve više srčanih udara pogađa mlade između 35 i 40 godina, pa čak i mlađe. Vest od juče da je mladić od samo 26 godina doživeo infarkt upravo ilustruje ovu zabrinjavajuću statistiku.
Lekari beogradske Hitne pomoći ostali su zatečeni kada ih je jedna Beograđanka pozvala i opisala tegobe sina koji ima 36 godina, a povezane su sa bolom u grudima, dodajući da je zabrinuta jer je već imala sličnu situaciju - njen mlađi sin sa samo 26 godina doživeo je infarkt!
Kako objašnjava doktorka , Biserka Obradović za "Blic, to nije samo slučaj kod nas. Vršena su i ispitivanja u SAD i otprilike 0,3 posto Amerikanaca od 18 do 44 godina starosti imalo je srčani udar 2019. godine, a prošle godine, posle pet godina, taj broj porastao na 0,5 odsto, što lekari u SAD opisuju kao "crveni alarm".
Postoji nekoliko faktora
Prema rečima doktorke Obradović, postoji nekoliko faktora zašto dolazi do srčanih oboljenja i infarkta. Ključan je nezdrav način života, to znači:
- nepravilna ishrana koja je bogata zasićenim mastima, šećerima i prerađenim namirnicama. Takođe, mladi ne obraćaju pažnju na kvalitet hrane i na izbore koje prave kao i na vreme kada konzumiraju tu hranu.
- stres, anksioznost, depresija
- fizička neaktivnost
- povećana konzumaciju alkohola, droga, energetskih pića i cigareta - dodaje.
- genetska predispozicija, te ako u porodici postoje kardiovaskularne bolesti normalno da su mladi pod većim rizikom.
- gojaznost
- Vrlo bitno je i mentalno zdravlje, stres, anksioznost, sve više mladih je depresivno i sve to i te kako može da utiče na srčano zdravlje. Povezanost između mentalnog i fizičkog zdravlja se zanemaruje - objašnjava dr Obradović.
Posebno se ističe gojaznost kao faktor
Takođe, nešto što se posebno ističe među faktorima rizika od infarkta jeste gojaznost.
- U Srbiji je 57 % populacije prekomerno, a 24% gojazno. Ako idemo ovim trendom, smatra se da ćemo 2030. godine imati preko 3 miliona gojaznih u Srbiji. Gojaznost je jedan od ključnih rizika kardiovaskularnih bolesti, takođe povećava se i broj dijabetičara - navodi doktorka koja savetuje najobičniju šetnju kao vid prevencije.
- Ako dnevno napravite više od 4.000 koraka na svakih 1.000 koraka smanje se za 15% rizika od srčanih udara. Dovoljno je da dnevno pređemo 2.300 koraka - objašnjava.
Povezanost kovida i srčanih oboljenja
Kada je reč o povezanosti kovida-19 sa srčanim oboljenjima, prema rečima dr Biserke Obradović, kovid je za sobom doneo dosta trombova, naslage na zidova krvnih sudova kod mnogih je ostao i to je pretnja za nastanak infarkta.
- Povećan pritisak se ponaša kao kad jedna nabujala reka nosi sve pred sa sobom. Mladi obično ne vode računa o svom krvnom pritisku i ne mere, skloni su da piju lekove protiv bolova i glavobolje. Nikada se ne piju lekovi protiv bolova ako ne znamo koji je uzročnik tog bola. Zatim, odu u teretanu, imaju veće opterećenje, a pogotovo ako im nisu dobri krvni sudovi, može doći do tromba, a zatim do infarkta - objasnila je doktorka navodeći primer.
Kako nastaje srčani udar
Puno masti u krvotoku, puno šećera, puno nezdrave hrane stvaraju uslove da se stvori ugrušak, i to bez ikakvih simptoma, objasnio je ranije za "Blic" kardiolog, prim. dr. Petar Borović i dodaje da ugrušak odlazi u mozak ili srce i tako nastaje srčani ili moždani udar.
- Zamislite da 70, 80 godina srce kuca praktično bez odmora, kofein iz bilo čega razara te mostiće, srce gubi snagu istovremeno počinje i da preskače. Nama dolaze klinci u 20. godini, kada ih otvorimo krvni sud iznutra je kao kod starca - upozorio je kardiolog ranije za "Blic".
Voda vrlo važan faktor
- Vrlo važan faktor je i voda koja se ne pije dovoljno. Prosečan građanin Srbije treba da popije 2,8 litre vode. Međutim, nešto vode dobićemo iz voća i povrća, nešto metabolizmom glukoze itd - dodaje kardiolog Borović.
Doktor savetuje i unošenje po dve čaše vode pre svakog obroka, kako bi se razredila krv.
- Treba uneti na prosečnoj temperaturi 2 čaše pre doručka, dve čaše pred ručka, minut dva pred jelo, jedna do dve popodne jer najviše srčanih i moždanih udara imamo u ranim jutarnjim časovima. Krv je gusta i srce tu gustu krv jako teško gura kroz krvotok i organizam vapi za vodom, pa mu dogovara da dobije vodu da bi se krv razredila - objašnjava.
Stres i depresija takođe pogoduju nastanku srčanog udara, pa je važno i lepo raspoloženje i pozitivna energija koja će nas voditi kroz život.
Okidači za javljanje lekaru:
- glavobolja
- zujanje ušima
- bol u grudima
- loša tolerancija pri naporu
- krv iz nosa
- Idite kod doktora ukoliko imate neku od ovih tegoba. Bolje sprečiti nego lečiti. Pored odlaska doktoru, bitno je da uzimate lekove u propisanoj dozi, koja će krvni pritisak, odnosno masnoće, dovesti u ciljne granice koje želimo - kazao je prof. dr Otašević ranije za "Blic zdravlje".
Kakav bol u grudima sigurno ukazuje na srčani udar
Od čega zavisi da li će osoba preživeti srčani udar i koliko dugo se živi nakon infarkta
Bol u grudima - u jednoj tački ili preko celog grudnog koša: Kada je znak upozorenja na infarkt
