Ostvarila je bogatu karijeru na filmu, u pozorištu i muzici, nastupajući u desetak domaćih i dvadesetak stranih filmova, te održala 72 koncerta u pariskoj 'Olimpiji'.
Uprkos slavi, suočavala se sa teškim finansijskim problemima, živeći skromno i povučeno posljednjih godina života.
Olivera Petrović, svetu poznata pod umetničkim imenom Olivera Katarina (koje je izabrala po svojoj majci Katarini), koja nas je napustila u 87. godini života, rođena je 5. marta 1940. godine u Beogradu, u porodici oca Budimira i majke Katarine Petrović. Detinjstvo je provela u Pop Lukinoj ulici, u blizini mosta na Savi (današnji Brankov most). Još kao devojčica pokazivala je veliku sklonost ka umetnosti, pa je uporedo sa osnovnom školom pohađala i baletsku školu.
Nakon završetka Pete beogradske gimnazije, na očev nagovor upisuje Pravni fakultet, ali brzo shvata da to nije njen poziv i napušta studije. Donosi hrabru odluku i odlazi u Pariz, gde provodi godinu dana.
Po povratku u Beograd, upisuje pozorišnu akademiju u klasi profesorke Ognjenke Milićević, studirajući sa potonjim velikanima Petrom Kraljem, Milenom Dravić, Stanislavom Pešić i Brankom Zorić.
Pozorišna karijera, fatalne ljubavi i odbijanje kralja
Svoj stalni angažman u Narodnom pozorištu dobija 1962. godine ulogom u kultnoj predstavi „Koštana“. Tamo upoznaje svog prvog supruga, tadašnjeg pozorišnog kritičara Vuka Vuča, sa kojim se razvodi nakon dve godine. Tokom karijere bila je poznata i kao Olivera Vučo i Olivera Šakić.
Nakon prvog braka, njena velika ljubav bio je i čuveni vaterpolo golman Milan Gale Muškatirović. Dok je boravila u inostranstvu, njena lepota nikoga nije ostavljala ravnodušnim. Olivera je otkrila da joj se u Parizu ozbiljno udvarao jedan riđokosi monarh, koji je i danas kralj jedne države, ali ga je ona odbila upravo zbog ljubavi prema Muškatiroviću. Kasnije je provela sedam godina u vezi sa moćnim Ratkom Draževićem, koji joj je otvorio mnoga vrata u svetu filma, a nakon rastanka udala se za predsednika Saveza Sindikata Srbije Miladina Šakića, sa kojim je dobila sina Maneta Šakića, danas uspešnog slikara.
Cveće u Kanu i otkaz u pozorištu
Filmski debi ostvarila je 1964. godine u filmu „Dobra kob“. Snimivši film „Vojnik“ 1966. godine, Olivera odlazi na Kanski festival. Međutim, pozorište nije blagonaklono gledalo na njena odsustva, pa po povratku u Beograd dobija otkaz u Narodnom pozorištu.
Njena najpoznatija uloga bila je uloga Lenče u kultnom filmu „Skupljači perja“ (1967) reditelja Aleksandra Saše Petrovića, koji je ovenčan nagradama u Kanu. Olivera je tada osvojila svetsku javnost, a sam festival je zatvorila koncertom na kojem su pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik. Povodom 50 godina od premijere ovog filma, 2017. godine ponovo je posetila Kan i na festivalu zapevala čuvenu pesmu „Đelem, đelem“. Za ulogu u filmu „Goja“ nagrađena je na festivalima u Moskvi i Veneciji. Tokom bogate karijere odigrala je uloge u desetak domaćih i dvadesetak stranih filomova.
Glas pred kojim je klečao Salvador Dali
Njena muzička karijera bila je jednako impresivna. Italijanska televizija RAI proglasila ju je za „najlepši glas Mediterana“. Čuveni njujorški list Njujork Tajms pisao je o njoj: „Rođena je nova Ana Manjani“, dok su u Francuskoj isticali da „nema na čemu da zavidi Brižit Bardo“.
U čuvenoj pariskoј „Olimpiji“ održala je čak 72 uzastopna koncerta pred vodećim zvezdama svetskog filma i muzike. Nakon jednog koncerta u Parizu, slavni slikar Salvador Dali je kleknuo pred nju, oduševljen njenom lepotom i magičnim glasom. Ostala je zapamćena kao „jedina žena pred kojom je klečao Salvador Dali“. Snimila je brojne ploče sa srpskom, romskom, grčkom i indonežanskom muzikom, a njeni snimci pesama poput „Đelem, đelem“, „Alaj mi je večeras po volji“ i „Šu šu“ postali su antologijski.
„Samuje u svoja četiri zida“: Finansijski krah i rasprodaja nameštaja
Ipak, iza blještave scene krio se težak život. Uprkos tome što je bila proglašena za jednu od najlepših žena bivše Jugoslavije, život Olivere Katarine nije uvek bio glamurozan, već se iza kulisa odvijala borba sa finansijskim nedaćama.
U trenucima najteže krize, živela je u iznajmljenom stanu u Beogradu i bila primorana da rasproda sopstveni nameštaj i lične stvari kako bi preživela, isplatila dugove i podmirila nagomilane račune. Zbog svog ponosa, Olivera nikada nije želela da traži pomoć od drugih, već se borila sama.
Govoreći o svom fatalnom izgledu, priznala je da joj lepota u inostranstvu nije donela samo dobro, opisujući te momente kao „vrlo opasne“ jer su ljudi neprestano nasrtali na nju. Danas, u svojoj devetoj deceniji, ova velika diva živi potpuno povučeno i „samuje u svoja četiri zida“.
Za svoj izuzetan doprinos umetnosti dobila je Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke 2017. godine, kao i Nušićevu nagradu za životno delo 2020. godine.
Umrla u 87. godini života
Olivera Katarina, jedna od najznačajnijih umetnica sa prostora bivše Jugoslavije, preminula je u 87. godini života.
Porodica je potvrdila vest o smrti Olivere Katarine, dok će detalji o komemoraciji i sahrani biti objavljeni naknadno.
Kao svestrana umetnica i glumica i pevačica, tokom bogate karijere koja je trajala decenijama, ostavila je dubok i neizbrisiv trag na domaćoj i međunarodnoj sceni.
