Kamene kule izranjaju iz dolina, stene kriju prolaze i odaje, a čitava naselja pružaju se i duboko ispod zemlje. Iza tog nestvarnog prizora stoje milioni godina vulkanskih erupcija, vetra i vode, ali i vekovi ljudske dovitljivosti.
Smeštena u srcu Anadolije, Kapadokija je prostrana zemlja sušnih visoravni, usečenih dolina i neobičnih kamenih oblika koji se menjaju sa svakim premeštanjem Sunca. Ovde je kamen postao i sklonište i dom, i svetilište i grad. Susreću se tragovi drevnih vulkana, vekovi istorije i svakodnevni život ljudi koji su u ovom neobičnom pejzažu pronašli način da opstanu i stvaraju.
Kako se jedinstveni pejzaž Kapadokije formirao hiljadama godina
Pre više miliona godina, snažne vulkanske erupcije prekrivale ovaj deo Anadolije pepelom, užarenim kamenjem i lavom. Vremenom su se naslage pepela stvrdnule u tuf: svetlu, poroznu stenu koja je dovoljno čvrsta da opstane, ali dovoljno meka da je voda može postepeno izdubiti. Preko nje su se ponegde nataložili tvrđi slojevi vulkanskog kamena, stvarajući svojevrsni zaštitni poklopac.
Kiše i bujice zatim su u zaravni usecale doline i jaruge, dok su vetar, mraz i velike temperaturne razlike polako krunili izložene površine. Mekši delovi stene nestajali su brže, a oni zaštićeni tvrđim kamenom ostajali su da stoje kao visoki stubovi sa „kapama“ – čuveni vilinski dimnjaci Kapadokije. Erozija traje i danas, pa ovaj pejzaž, premda se naizgled ne pomera, i dalje veoma sporo menja svoj oblik.
Divlji pejzaži i život pun kontrasta
Visoka i suva visoravan ima vrela leta, hladne i snežne zime, velike razlike između dnevnih i noćnih temperatura i malo padavina. Ipak, porozno vulkansko zemljište pogoduje vinogradima i voćnjacima, dok su prostorije uklesane u stenu stanovnicima pružale zaštitu od vremenskih krajnosti i opasnosti.
Šira oblast naseljena je još od bronzanog doba, a kroz nju su prolazili i u njoj živeli Hetiti, Persijanci, Grci, Rimljani, vizantijski hrišćani, Seldžuci i Osmanlije; pećinska sela, crkve i podzemni gradovi naročito su razvijani tokom rimsko-vizantijskog perioda.
Ljudi i danas žive u gradovima i selima poput Geremea, Urgupa, Učhisara, Avanosa i Mustafapaše, baveći se turizmom, poljoprivredom, vinogradarstvom i zanatima, dok su mnoge nekadašnje pećinske kuće pretvorene u hotele, restorane, skladišta ili muzejske prostore.
Zašto je Kapadokija “must-see” za svetske putnike?
Vožnja balonom u zoru pruža pogled po kojem je Kapadokija postala čuvena, ali se njen karakter najpotpunije otkriva tek kada se spustite među stene.
Pešačke staze vode kroz Crvenu i Ružičastu dolinu, Dolinu golubova i Dolinu ljubavi, kraj vinograda, skrivenih pećina i crkava usečenih u litice. U Muzeju na otvorenom u Geremeu mogu se videti manastiri, kapele i freske sačuvane u kamenu, dok podzemni gradovi poput Derinkujua i Kajmaklija otkrivaju hodnike, skladišta, kuhinje i prostorije u kojima su se nekada sklanjale čitave zajednice. Putovanje se može nastaviti u Avanosu, poznatom po grnčariji, gde posetioci gledaju majstore za točkom ili sami pokušavaju da oblikuju glinu.
Kapadokija ima dugu tradiciju vinogradarstva, pa se lokalna vina probaju u podrumima izdubljenim u vulkanskoj steni, a nekadašnje pećinske kuće danas pružaju jedno od najneobičnijih iskustava boravka. Između šetnji, zanatskih radionica, istorijskih mesta i vidikovaca sa kojih se posmatra zalazak sunca, ovde se nekoliko dana može uživati u najraznovrsnijim aktivnostima.
Turska je potvrdila svoje učešće na specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027 Beograd. Posetite njen paviljon i otkrijte autentične priče, kulturu i inovacije koje predstavljaju svetu.
