Danas se ovaj izraz koristi za svakoga ko na neočekivan način postigne uspeh ili dobit bez velikog ličnog napora
Taj trenutak, kada sekira upadne u med umesto u drvo, simbolizuje neplanirano i veliko iznenadno bogatstvo
U svakodnevnom govoru koristimo stotine fraza i narodnih izreka, a da zapravo nikada ne razmišljamo o tome šta one doslovno znače i kako su nastale. Jedna od najpopularnijih izreka u srpskom jeziku, kojom opisujemo situaciju kada je neko imao neverovatnu sreću, dobio ogroman novac ili profitirao preko noći bez imalo truda, jeste čuvena rečenica: "Upala mu sekira u med!"
Ali, ako malo bolje razmislite – kakve veze imaju hladno, gvozdeno oruđe za sečenje drva i lepljivi, slatki pčelinji proizvod? Priča o nastanku ove izreke vratiće vas stotinama godina unazad, u vreme kada život na našim prostorima nije bio nimalo sladak, a med je bio vredan skoro kao suvo zlato.
Život u šumi i potraga za "tečnim zlatom"
Da bismo razumeli ovu izreku, moramo da se vratimo u vekove kada nisu postojale prodavnice, fabrike šećera, pa čak ni moderno pčelarstvo sa uređenim košnicama. U to vreme, jedini način da se dođe do šećera i slasti bio je med divljih pčela.
Divlje pčele su pravile svoja gnezda i skladištile med duboko u šumama, skrećući pažnju unutar šupljih debla starih, masivnih hrastova ili bukvi. Pošto je med bio izuzetno redak, cenjen i skup, ljudi koji su uspevali da ga pronađu mogli su ozbiljno da zarade ili da obezbede svoju porodicu za nekoliko meseci. Međutim, pronaći skrovište divljih pčela u ogromnim šumama bilo je ravno traženju igle u plastu sena.
Trenutak kada sekira odradi svoje
I tu na scenu stupaju drvoseče. Zamislite siromašnog seljaka koji po ceo dan, na velikoj hladnoći, teškim fizičkim radom seče ogromna stabla kako bi zaradio tek toliko da preživi dan. To je bio mukotrpan i slabo plaćen posao.
Međutim, s vremena na vreme, desilo bi se pravo malo čudo. Drvoseča bi zamahnuo svojom teškom sekirom prema nekom starom, naizgled trulom deblu. Kada bi udario, sekira ne bi naišla na tvrd otpor drveta, već bi prosto propala unutra, "upala" u nešto mekano i lepljivo.
Kada bi izvukao sekiru, drvoseča bi shvatio da je pogodio skrivenu, ogromnu košnicu divljih pčela koja se unutar tog drveta razvijala godinama i koja je bila prepuna čistog, gustog meda!
Instant bogatstvo: U tom sekundu, siromašni drvoseča je završio svoj teški rad. Umesto drva za ogrev, kući je nosio kilograme skupocenog meda. Bukvalno je, jednim jedinim slučajnim udarcem, obezbedio sebi bogatstvo i rešio sve životne probleme.
Kako je sekira ostala u medu do danas?
Tako je nastala ova metafora. Izraz se iz gustih šuma preselio u sela, a potom i u gradove. Kada danas nekome "upadne sekira u med", to znači da mu se posrećilo na potpuno isti način kao tom drevnom drvoseči – radio je svoj uobičajeni posao, a sudbina mu je, potpuno neplanirano i bez njegovog velikog truda, otvorila vrata do velikog uspeha ili dobitka.
