Evropljani sve češće koriste sistem 'hladni plafon' kao alternativu klima uređajima zbog praktičnih i arhitektonskih razloga
Ovaj sistem hladi prostorije korišćenjem cevi sa hladnom vodom, sakrivenih iza plafonskih panela, i ne remeti izgled prostora
Evropljani sve češće umesto klima uređaja koriste sistem poznat kao "hladni plafon", posebno u periodima izraženih letnjih vrućina koje poslednjih godina pogađaju veći deo kontinenta. Ovaj pristup hlađenju prostora dobija na popularnosti u zemljama gde se klima uređaji ne koriste masovno, bilo zbog praktičnih, arhitektonskih ili energetskih razloga.
U mnogim evropskim državama klima uređaji se i dalje smatraju nepraktičnim rešenjem, pre svega zato što se topli period u godini često svodi na relativno kratak vremenski okvir. Dodatni problem predstavlja i činjenica da je na brojnim istorijskim zgradama ugradnja spoljašnjih jedinica zabranjena, kako bi se očuvao njihov izgled. Zbog toga se sve više traže alternativna rešenja koja omogućavaju efikasno hlađenje bez narušavanja fasada i enterijera.
Jedno od takvih rešenja je sistem "hladni plafon", koji funkcioniše na principu cevi kroz koje cirkuliše hladna voda. Cevi su sakrivene iza belih plafonskih panela, pa se vizuelno ne primeti nikakva promena u prostoru. Sistem hladi prostoriju postepeno, bez naglih promena temperature i bez neprijatnog strujanja vazduha koje je karakteristično za klasične klima uređaje.
Pored toga što je tih i ne stvara buku, "hladni plafon" se smatra i energetski efikasnim rešenjem, a ne podiže prašinu u prostoru. Dodatna prednost je njegova višestruka upotreba tokom godine – zimi se isti sistem može koristiti i za grejanje, tako što kroz cevi prolazi topla voda, čime postaje celogodišnje rešenje za regulaciju temperature u objektima.
Ovaj sistem ima i određene nedostatke
Ipak, ovaj sistem ima i određene nedostatke. Ugradnja "hladnog plafona" nije jeftina, a dodatni izazov predstavlja i činjenica da u svakom gradu ne postoje stručnjaci koji se bave njegovom instalacijom.
Posebnu pažnju zahteva i kontrola vlažnosti u prostoru, jer je potrebno precizno izračunati tačku rosišta na cevima. U suprotnom može doći do pojave kondenzacije, što povećava rizik od stvaranja buđi.
Druge alternative
Pored evropskog rešenja, tu su i druge alternative za hlađenje stanova bez klima uređaja.
U Sjedinjenim Američkim Državama široko je rasprostranjena upotreba plafonskih ventilatora, koji stvaraju blagi protok vazduha i pomažu u ublažavanju vrućine. Ovaj sistem je znatno jeftiniji i jednostavniji za instalaciju u odnosu na klasične klima uređaje, ali ne obezbeđuje dotok svežeg vazduha i manje je pogodan za prostorije sa niskim plafonima.
Treća opcija koja se sve češće koristi je podni rashladni uređaj, koji izgledom podseća na grejalicu, ali umesto toplog emituje hladan vazduh. Ovakvi uređaji predstavljaju alternativu u situacijama kada nije moguće postaviti spoljašnju jedinicu klima uređaja, iako im je potrebno nešto više vremena da rashlade prostoriju.
(Frognews)
