Na Redditu je pokrenuta rasprava o profesionalnosti srpskih konobara u Hrvatskoj, sa podeljenim iskustvima gostiju
Većina učesnika složila se da je ključno profesionalno obrazovanje, a ne nacionalnost konobara
Hrvatska već godinama zavisi od sezonskih radnika iz inostranstva, a među njima značajan udeo čine radnici iz Srbije. Prema dostupnim podacima, poslednjih godina u Hrvatskoj svake sezone radi između 15 i 25 hiljada državljana Srbije, pri čemu je ugostiteljstvo među sektorima koji ih zapošljavaju u najvećem broju. Konobari, kuvari, pomoćno osoblje i radnici u hotelima postali su uobičajen deo letnje radne slike na Jadranu, posebno u Dalmaciji i Istri.
Upravo zato ne čudi što je jedna objava na Redditu, naslovljena jednostavno "Srpski konobari", za svega sat vremena prikupila desetine komentara i otvorila raspravu koja se vrlo brzo pretvorila u mnogo više od pitanja nacionalnosti. Ispostavilo se da su iskustva gostiju potpuno različita - od oduševljenja školovanim profesionalcima koji znaju da preporuče vino i uštede gostu novac, do priča o nametljivim šalama, pogrešnim preporukama i konobarima koji se prema gostima ponašaju kao prema prijateljima iz srednje škole.
Autor koji je pokrenuo raspravu tvrdi da poslednje dve godine primećuje isti obrazac u više restorana na obali. "Konobari te nacije imaju neki wannabe 'nonšalantni' pristup. Forsira se neki tip bliskosti, istančan je manjak profesionalnosti. Zbijaju šale s gostima koje prvi put vide, kao da ih znaju godinama", opisao je.
Umesto teranina dobila liker od višnje
Kao primer navodi večeru na kojoj je konobar više puta prekidao njegovu devojku tokom naručivanja i nastavljao šalu o tome da "danas samo dečki imaju prednost", iako je bilo očigledno da gostima nije prijatno. Drugi trenutak koji mu je posebno zasmetao dogodio se kada je zatražio vinsku kartu.
"Jao pa izgledate mi kao da ste više za pivo, pa vam ga nisam servirao", komentarisao mu je konobar.
Još veći problem, smatra, bilo je nepoznavanje jelovnika. Devojka je naručila teranino, a konobar joj je, uz tvrdnju da ima "nešto puno bolje, domaće", doneo liker od višnje.
Rasprava je potom krenula u potpuno neočekivanom smeru. Veliki broj komentatora nije osporavao da takva iskustva postoje, ali je tvrdio da problem nije u tome odakle je konobar, već u tome da li je školovan i profesionalno obučen.
"Mi smo na kraju bili oduševljeni"
Jedan komentar posebno se izdvojio jer opisuje iskustvo koje mnogi smatraju idealom ugostiteljstva.
"Najoduševljenija konobarom u životu sam bila u jednom ribljem restoranu u Istri, gde smo naručili tuna stek i neke školjke. Konobar, stariji gospodin, nam je doslovno rekao da nam izbor ni jela ni vina nije dobar haha. Rekao nam je da je tuna stek okej, ali da je to jelo za turiste, i preporučio nam mnogo jeftinije jelo sa lokalno ulovljenim sastojcima i prilagodio vino jelu. Mi smo na kraju bili oduševljeni, platili smo osetno manje i pojeli nešto što možemo pojesti samo tamo. To mi se samo jednom dogodilo i prema tom iskustvu sada ocenjujem dobrog konobara", opisala je jedna korisnica.
Upravo taj primer izazvao je niz reakcija u kojima su korisnici počeli da opisuju "staru školu" hrvatskog ugostiteljstva, konobare u belim košuljama, sa poznavanjem vina, pravilima posluživanja i osećajem za meru.
Hrvatska hronično pati od nedostatka školovanih konobara
Drugi su, pak, tvrdili da su upravo u Srbiji doživeli vrhunsku profesionalnost. "Slažem se, ali uz napomenu - po celom Beogradu nisam video takvih s*anja, svi su bili pristojni, uljudni, profesionalni, baš onako, pravi konobar, da bi čovek reč rekao."
Sličnu tezu izneo je i korisnik koji ima prijatelja iz Srbije školovanog upravo za konobara. "Imam prijatelja iz Srbije koji je završio baš za konobara četvorogodišnju srednju školu. Trebate doživeti tu profesionalnost kada čovek vlada materijom i tačno zna šta i kada i kako treba. Prava lepota. On oceni ljude za stolom pa vidi da li oni žele nonšalantan pristup ili uštogljenog robota i tako se postavi", opisao je jedan korisnik.
Rasprava je tako postepeno prešla sa nacionalnosti na pitanje obrazovanja i standarda u ugostiteljstvu. Više komentatora naglasilo je da Hrvatska hronično pati od nedostatka školovanih konobara, pa restorani često zapošljavaju bilo koga ko je spreman da odradi sezonu.
Drugi su isticali da se hrvatsko ugostiteljstvo poslednjih godina sve više približava američkom modelu, u kojem se od osoblja očekuje preterana srdačnost i stalna interakcija sa gostima.
"Mislim da se sve više guramo na američki pristup da je svako sa svakim gostom dobar, nestalo je profesionalnosti", glasio je jedan komentar.
Naravno, nije nedostajalo ni potpuno suprotnih iskustava. Jedna korisnica napisala je da su joj najneugodniji konobari u životu bili upravo Hrvati.
"Najneugodniji konobari u životu bili su mi Hrvati, stara škola. Pogotovo na Jadranu. Kuže se oni u jela i u vina, ali su često bili antipatični, bezobrazni pa čak i neprimereni. Pogotovo ako je samo žensko društvo u pitanju", glasilo je jedno iskustvo.
Jedan od komentatora opisao je i situaciju sa Hvara koja zvuči gotovo filmski. "Hrana, usluga i sve je naravno bilo katastrofa, ali šlag na torti je bio kad smo odlazili. On i još 2-3 konobara za stolom puše i pričaju, pozdravimo ih, da bi on uzvratio uz napomenu da ona drugi put dovede neke prijateljice, a ne mene", opisao je jedan korisnik.
Pojavili su se i oni koji smatraju da se cela priča previše generalizuje. "Iskreno nisam imao takvih konobara. Svi su bili profesionalni, bili oni Hrvati, Srbi, Nepalci il' ko već", glasio je jedan komentar.
Možda je najzanimljivije to što se većina učesnika, bez obzira na to da li se slažu sa autorom objave ili ne, zapravo složila oko toga da gost u restoranu želi da konobar zna šta prodaje. Poznavanje vina, jela, načina pripreme i sposobnost da proceni da li gost želi razgovor ili mir - sve su to stvari koje razlikuju vrhunsku uslugu od prosečne.
"Konobara cenim po tome kako se nosi, kreće, kako spretno donosi/odnosi hranu sa stola, a ne koliko je glumio tu prisilnu opuštenost i simpatičnost, ne pušim to", glasio je jedan komentar.
(Dnevno.hr)
