Nakon 12.000 godina provedenih u holocenu, geološkoj epohi koja je započela nakon završetka poslednjeg ledenog doba, Zemlja je ušla u novu epohu koju karakterizuje uticaj čoveka na našu planetu. Ovu poruku su poslali geolozi s međunarodnog kongresa u južnoafričkom Kejptaunu, prilikom kojeg su dali i predlog imena za novu epohu - antropocen.
Geolozi smatraju da bi početak nove epohe trebalo da se računa od 1950. godine, kad je u Zemljinu atmosferu ispuštena veća količina radioaktivnih elemenata zbog testiranja nuklearnog oružja, piše novinar Gardijana Demjan Karington. Osim radijacije, indikatori novog doba su i zagađenje plastikom, otpad iz raznih elektrana kao i kosti koje su rezultat masovnog uzgajanja pilića širom sveta.
Razlog za promenu gledanja na razvoj Zemlje je delovanje čoveka na okolinu, uglavnom negativno. Bilo da je reč o porastu koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi, podizanju nivoa mora, masovne seče šuma i globalnog izumiranja brojnih životinjskih i biljnih vrsta, nema sumnje da se nalazimo u dobu koje je centrirano oko ljudi i njihovog delovanja.
Profesor Jan Zalasjevič sa univerziteta u Lesteru objasnio je značaj ovog predloga:
- Značaj antropocena je u tome da postavlja drugačiju putanju za razvoj prirodnih sistema Zemlje, kojih smo mi, naravno, deo. Svi smo veći deo svog života, ili čak ceo život, živeli u ovoj novoj epohi, a da je zapravo nismo bili svesni - rekao je Zalasjevič.
Stručnjak za klimatske promene sa univerziteta u Londonu, profesor Kris Rejpli, slikovito je objasnio što tačno antropocen predstavlja:
- Reč je o novom dobu u kojem naše (ljudske) aktivnosti dominiraju mašinerijom planete. Budući da Zemlja predstavlja sistem koji omogućava naš život, mi smo u neku ruku posada velikog svemirskog broda. Mešanje u njegove sisteme na ovom nivou vrlo je značajno, ali i vrlo rizično. Igramo se vatrom, a to bismo mogli da zažalimo ako ne ovladamo situacijom - smatra Rejpli.
Da bi se neko razdoblje moglo definisati kao geološka epoha, mora da postoji svojevrsni globalni signal koji će ostati prisutan u geološkim pokazateljima u daljoj budućnosti. Kao primer se navodi izumiranje dinosaurusa pre 65 miliona godina koje je obeleženo velikom količinom metala iridijuma koji se raspršio Zemljom iz meteorita koji je udario u našu planetu i doprineo izumiranju dinosaurusa.
Za antropocen bi to najvjerojatnije bili radioaktivni elementi koji su ostali iza testova nuklearnih bombi početkom 50-ih godina 20. veka. Postoji još mnoštvo drugih signala koji se uglavnom tiču zagađenja planete.
Ako se prihvati predlog geologa, čovek će i po sopstvenoj evidenciji postati najvažniji faktor u promeni Zemlje, prvi put u svojoj kratkoj istoriji univerzuma.
