Mark Bojl, britanski ekonomista, odlučio je da živi bez novca kako bi istražio alternative savremenom načinu života.
Inspirisan filozofskim razmišljanjem, napustio je karijeru i prihvatio život oslonjen na razmenu dobara i minimalizam.
Kada se prvi put pojavila priča o takozvanom "Čoveku bez novca", mnogima je zvučala gotovo neverovatno. Godinama slušamo da je novac neophodan za preživljavanje i da je upravo njegov nedostatak uzrok siromaštva. Ipak, jedan čovek je odlučio da dokaže suprotno - i to sopstvenim životom.
Reč je o Marku Bojlu, Britancu koji je svesno odabrao život bez novca. Ključna reč u celoj priči je upravo – izbor. Bojl je diplomirao poslovanje i ekonomiju, a nedugo nakon fakulteta pronašao je dobro plaćen posao u kompaniji za organsku hranu u Bristolu, u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Živeo je život koji se često povezuje sa uspehom – karijera, stabilni prihodi i materijalna sigurnost. Ipak, sve se promenilo jedne večeri tokom filozofske rasprave sa prijateljem, uz čašu vina. Razgovarali su o globalnim problemima i mogućim rešenjima, kada mu je, kako sam opisuje, "kliknulo".
Prvi meseci bili su najteži
Shvatio je da je novac u korenu mnogih problema i prisetio se poznate Gandijeve misli: "Budi promena koju želiš da vidiš u svetu."
U tom trenutku doneo je odluku koja će mu promeniti život – odlučio je da živi bez novca. Već godinu dana nakon te odluke, Bojl je postao poznat kao čovek koji živi bez novca. Iako mnogima njegova odluka deluje inspirativno, on priznaje da početak nije bio nimalo lak.
"Prvih nekoliko meseci bilo je teško, samo sam pokušavao da pronađem svoj put. Ako vam je stresno preseliti se ili promeniti posao, zamislite da promenite apsolutno sve odjednom. Ali nakon nekoliko meseci sve je postalo jednostavno, uspostavio sam rutinu", ispričao je Bojl.
Umesto novca, oslanjao se na razmenu dobara, pomoć zajednice, uzgoj sopstvene hrane i minimalizam u svakodnevnom životu.
17 godina bez novca
Bojl danas već 17 godina živi bez novca, ali 2017. godine otišao je još dalje. Odlučio je da započne i neindustrijalizovani način života, bez oslanjanja na moderne sisteme proizvodnje i tehnologiju. Zanimljivo je da sam priznaje kako mu je život sa tehnologijom, paradoksalno, bio teži nego današnji.
"Moj život pre bio je jednostavniji, a sada je mnogo kompleksniji", kaže, ističući da potpuna samodovoljnost zahteva više planiranja, fizičkog rada i prilagođavanja. Iako većina ljudi verovatno nikada neće slediti njegov primer do kraja, priča Marka Bojla otvara važno pitanje: koliko nam je novac zaista potreban i gde je granica između stvarnih potreba i navika koje smo prihvatili kao normalne?
Njegov život bez novca nije beg od sveta, već svesna odluka da živi u skladu sa sopstvenim uverenjima – i podsećanje da promena, koliko god radikalna bila, često počinje jednom jedinom odlukom.
(Dnevno.hr)
