Bosanka koja živi u Minhenu podelila je svoje negativno iskustvo nakon što je pomogla rođaki i njenom mužu da se snađu u Nemačkoj
Uprkos pomoći i podršci, rođaci su je ogovarali i proširili neistine čim su se osamostalili
Život u inostranstvu često podrazumeva oslanjanje na svoje ljude - rodbinu, prijatelje i poznanike koji su već prošli put snalaženja daleko od kuće. Solidarnost među "našima" neretko se podrazumeva, ali granica između pomoći i razočaranja zna da bude tanka, posebno kada se očekivanja ne poklope sa stvarnošću.
Upravo jedna takva ispovest osvanula je na Fejsbuk stranici "Balkanci u Njemačkoj", gde je jedna Bosanka podelila svoje neprijatno iskustvo nakon što je pomogla rođaki i njenom suprugu da započnu novi život u Minhenu.
"Pomozi sirotinji na svoju sramotu"
"Pomozi sirotinji na svoju sramotu! Evo sedim u stanu i plačem od muke. Pre pola godine dovela sam rođaku i njenog muža kod nas u Minhen. Spavali su kod nas u dnevnoj sobi, jeli moju hranu, kupatilo nam zauzeli, nismo im uzeli ni dinar za stan i režije dok se ne snađu. Moj muž im je našao posao kod sebe u firmi, garantovali smo za njih kod gazde", napisala je ona.
Međutim, baš kada je mislila da su u odličnim odnosima, do nje su stigle priče koje su kružile iza njenih leđa, a koje su, kako tvrdi, bile potpuna laž.
"Šta se desi? Čim su dobili prvu pravu platu i sredili papire, pobegli su u neki stan koji su našli preko Nemaca, nisu ni hvala rekli. Ajde i to, neka idu svojim putem... Ali jutros čujem od žene iz komšiluka da me rođaka okolo ogovara kako sam im 'uzimala od plate' i kako sam ljubomorna što su se brzo snašli!
"Pa ljudi moji, jesmo li mi stvarno takav narod?"
Kaže ona drugima: 'Ma lako je njoj, ona se udala dobro, a nama je davala najstariju posteljinu. Pa ljudi moji, jesmo li mi stvarno takav narod? Da ti neko otvori kuću, a ti mu pljuneš u lice? Došlo mi je da spakujem kofere i vratim se u Bosnu, majke mi. Da li vam se ikada desilo da pomognete svojima pa da vam ovako vrate? Ili sam ja jedina budala koja još veruje u ono 'naš je naš'?".
"Ništa novo ni čudno"
U komentarima ispod objave mnogi nisu bili iznenađeni. Kako su naveli, upravo iz takvih situacija potiče i dobro poznata rečenica "najbolje je nemati posla sa našima".
"Koga ti hlebom, on tebe kamenom, ništa novo. Zaboravi ih, ne bavi se njima, živi svoj život, sve se vraća, sve se plaća", "Ništa novo ni čudno. Svako od nas je bar jednom u životu hranio zmiju koja nas je ujela prvom prilikom. Žalosno, ali istinito", "E moja ti, moj moto, a verujem i mnogim ljudima, jeste: 'sa našima posla nemam' i tačka!", glasili su neki od komentara.
"Zbog takvih stvari ne pričam sa bratom već 5 godina"
Jedna korisnica se nadovezala i podelila sopstveno iskustvo, otkrivajući navodno kroz šta je prošla nakon što je pokušala da pomogne članu porodice.
"Niste svakako jedini. Muž i ja smo primili bratovu ženu jer su nas molili da joj pomognemo, iako smo i sami tek bili došli. Rekli smo, 'hajde, zajedno ćemo se snalaziti'. U početku je samo moj muž radio, dok ja nisam sredila jezik, vrtić i ostalo, a ona je bila sa nama. Ništa nismo tražili, šta smo imali mi, imala je i ona. Tražila sam joj posao, našla ga, ali joj nije odgovarao, stalno je nešto negodovala, a nije htela da se potrudi – ni oko jezika, ni škole, a birala bi posao.... Na kraju joj jedna moja poznanica pronađe posao u jednoj fabrici, a moj muž joj preko prijatelja dogovori auto na rate. I pored svega, bila je nezadovoljna, da bi me na kraju čak i fizički napala u mom stanu jer sam jednom zakasnila kući, pa je morala da čeka, pošto nije htela da napravi sebi ključ. Posle svega, ostala sam i bez brata – ne razgovaramo već pet godina zbog toga."
