Ponekad ni fizičke prepreke, kao što je fotelja postavljena na vrata, nisu dovoljne da zaustave mesečarenje
Iskustva obuhvataju otključavanje vrata i pokušaje izlaska iz stana usred noći, razgovore sa ukućanima i izvođenje bizarnih radnji
Mesečarenje mnogima zvuči kao bezazlena pojava iz filmova, ali iskustva onih koji su ga doživeli pokazuju da granica između sna i stvarnosti može biti zastrašujuće tanka. Nekoliko ispovesti otkriva koliko ovakve situacije mogu biti nepredvidive – i potencijalno opasne.
Jedan mladić kaže da je tek nedavno saznao da mesečari – i to na način koji ga je ozbiljno uzdrmao.
Njegova majka ga je, kako priča, zatekla usred noći kako pokušava da izađe iz apartmana dok su bili na moru. On sam toga nije bio svestan.
- Mama se probudila i videla me kako otključavam vrata i pokušavam da izađem. Jedva me je vratila u krevet, a ja se nisam ni probudio - kaže on.
Dodaje da ga najviše zbunjuje činjenica da nema nikakvo sećanje na događaj.
- Ne znam da li da se smejem ili da se plašim... Ko zna gde bih završio da se ona nije probudila.
Razgovori u snu: "Pričam, raspravljam… a ujutru – praznina"
Druga osoba opisuje potpuno drugačiji oblik mesečarenja – kod nje ono uključuje komunikaciju sa ukućanima.
Kako kaže, dešava se da ustane i vodi sasvim normalne razgovore, često bez ikakvog smisla.
Navodi da joj porodica sutradan prepričava šta je govorila.
- Pričam o svemu i svačemu, nekad gluposti, a nekad i stvari koje imaju smisla. Ali kad se probudim – ničega se ne sećam.
Ovakve epizode, iako naizgled bezopasne, dodatno zbunjuju i nju i njene bližnje.
"Sedeo je u mraku, sa zatvorenim očima – i odgovorio mi"
Jedna od neobičnijih scena dogodila se u ranim jutarnjim satima, kada je mladić zatekao svog brata u kuhinji.
Kako opisuje, prizor je bio gotovo nestvaran.
Njegov brat je sedeo, obučen u majčinu jaknu, potpuno nepomičan – sa zatvorenim očima.
- Posvetlim svetiljkom – ništa. Još jednom – opet ništa. Tek kad sam ga dozvao, pogledao me i rekao: ‘Hajmo po mamu’, prepričava.
Iako je situacija bila bizarna, priznaje da nije mogao da zadrži smeh.
Najstrašnija ispovest
Najpotresnija priča dolazi od žene koja je godinama mesečarila i pokušavala da pronađe način da se zaštiti.
Kako kaže, bila je svesna problema i pokušavala je da ga kontroliše – čak je i fizički blokirala izlaz iz sobe.
- Stavljala sam fotelju na vrata, da bih se probudila kad je pomerim - objašnjava.
Ipak, to nije bilo dovoljno.
- Ujutru bih videla da je fotelja pomerena – znači da sam ipak izlazila.
Najveći strah doživela je kada se probudila van sopstvene sobe.
- Jednom sam se probudila na terasi, na poslednjem spratu kuće koja ima tri sprata. Drugi put – u komšijinom dvorištu.
Kako je mesečarenje prestalo, kaže da ne zna.
Granica između sna i jave
Ove ispovesti pokazuju da mesečarenje nije samo bezazlena navika iz detinjstva, već stanje koje može dovesti do ozbiljnih i nepredvidivih situacija.
Od otključavanja vrata usred noći, preko razgovora bez svesti, pa sve do izlazaka iz kuće – zajedničko im je jedno: potpuni gubitak sećanja na ono što se dogodilo.
