Marko Mladenović iz Petrovaradina ulovio je svog najvećeg dunavskog šarana težine 21,5 kilograma
Rekordan ulov desio se u divljini Gornjeg Podunavlja, uz kampovanje i ribolov bez signala i civilizacije
Svaki račun dođe na naplatu, pa je tako pasionirani pecaroš, pre svega ljubitelj Dunava – Marko Mladenović (46), juče nagrađen za veliki entuzijazam i upornost. Upecao je ovaj Petrovaradinac lični rekord kada su dunavski šarani u pitanju – primerak od 21,5 kilograma!
Jedva je Marko dočekao kraj lovostaja na omiljenu ribu, te se već u nedelju u kasnim satima zaputio u divljinu Gornjeg Podunavlja.
"Po savijanju štapa znao sam da je u pitanju velika riba"
"Uželeo sam se kampovanja i ribolova, te sam sa prijateljem otišao u jedan teško pristupačan deo kraj Dunava. Preko reke se nalazi Kopački rit (Hrvatska), nema nikoga, nema signala mobilne telefonije, samo zvuci prirode. Oko su njive, šume, divljina: divlje svinje, jeleni, šakali, dabrovi, orlovi belorepani, rode... Pored jedne šporne (niži kameni nasip koji sprečava meandriranje reke), zabacio sam tri štapa, udice su išle na sedamdesetak metara od obale, na dubinu veću od uobičajene za lov šarana – 15 do 20 metara. Mamac je bio kukuruz šećerac – ukus vanila. Prvi šaran kog sam upecao težio je četiri i po kilograma, nešto kasnije i drugi je bio kao blizanac prethodnog – 4,4 kilograma. A onda treći! Po savijanju štapa znao sam da je u pitanju velika riba", rekao je Marko pa dodao:
"Borba je trajala desetak minuta"
"Borba je trajala desetak minuta, a prijatelj koji je bio sa mnom pomogao mi je, prihvatio ga je meredovom. Vaga koju sam poneo pokazala je tačno 21,5 kilograma, što je najveći dunavski šaran kog sam upecao. Po mojoj proceni, ova divna riba stara je između 25 i 30 godina – u dahu priča Petrovaradinac, koji je ovaj ulov ubrzo posle ovekovečenja ispred objektiva vratio u vodu, te i to zabeležio video-snimkom".
Lepo je, veli, i vratiti ribu, lep je osećaj podariti život divnom ribljem gorostasu.
Imao je Mladenović u bogatoj ribolovačkoj karijeri sjajnih dunavskih šarana: od 20 kilograma, 18,3, 17,15 kilograma... Ne preferira ribolov na veštačkim jezerima i ribnjacima, teško ga je od Dunava odvojiti. Doživljaj divljine za njega je nezamenljiv, a kako je i lovac, uživao je u bliskim susretima i sa divljom faunom.
Prevrtanje šarana, skokovi tolstolobika
Uživao je Mladenović, kako priča, u fantastičnim prizorima. Noću, dok ne svane, šarani, poput delfina, kreću da iskaču iz dunavskih talasa, da se prevrću, i taj prizor se može videti na svim delovima reke. Nejasno je zašto to rade, a pretpostavka je da se, možda, tako oslobađaju parazita.
Takođe, mnoštvo tolstolobika, kada prođe brod, nekada masovno iskače iz vode, što predstavlja interesantan prizor.
"Tamo gde je naš šator, u blizini se nalazi manji čopor šakala. Noću krenu da zavijaju, a čopor s druge strane Dunava, iz Kopačkog rita, kreće da odgovara, ili obrnuto, oni započnu. Zvuci su zastrašujući, to lovci najbolje znaju. Da se naježiš. U jednom momentu sam upalio lampu i ugledao četiri šakala kraj auta", kaže Marko.
Imao je ranije, dok je kampovao, i bliske susrete sa crnom divljači.
"Divlje svinje često noću prilaze kamperima i ribolovcima. Vrlo su inteligentne i znaju da tu mogu da pronađu ostatke hrane, kukuruz koji pecaroši koriste kao mamac i druge, njima jestive stvari. Tako sam jedne noći, nakon što sam čuo karakteristične zvuke, upalio lampu i video divljeg vepra i krmaču na svega nekoliko metara".
Inače, kao lovac, Marko preferira sitnu divljač – zečeve i fazane, a voli i zimski lov lisica. Ovoga puta, divljač je bila samo za gledanje i uživanje istinskog ljubitelja prirode.
(Dnevnik)
