Titanoboa cerrejonensis bila je najveća zmija otkrivena do sada, duga oko 13 metara i teška više od 1,100 kilograma.
Titanoboa je bila vršni predator svoga ekosistema, lovila je velike gmizavce poput krokodila i kornjača.
U vlažnim močvarama današnje Kolumbije nekada je živela zmija dugačka kao gradski autobus i teška poput manjeg automobila, koja je dominirala čitavim ekosistemom. Naučnici su je nazvali "Titanoboa cerrejonensis", a reč "titan" samo delimično opisuje njene stvarne razmere.
Procenjuje se da je bila duga oko 13 metara i teška više od 1.100 kilograma. Titanoboa je, do danas, najveća zmija koju su paleontolozi ikada otkrili...Ali osim svoje ogromne veličine, Titanoboa nam otkriva i kako je klima oblikovala evoluciju života na Zemlji u periodu kada se planeta oporavljala od najvećeg masovnog izumiranja nakon nestanka dinosaura.
Gigantska zmija otkrivena ispod rudnika uglja
Titanoboa je prvi put otkrivena 2009. godine, kada su naučnici tokom iskopavanja u rudniku uglja Cerrejón u La Guajiri u Kolumbiji pronašli ogroman pršljen. U početku je bio toliko veliki da su istraživači mislili da pripada krokodilu. Međutim, struktura same kosti otkrivala je da je reč o pršljenu zmije, ali ne bilo koje, već daleko veće od svih poznatih vrsta.
Kako je opisano u studiji objavljenoj iste godine u časopisu Nature, naučnici su kasnije uspeli da identifikuju 28 fosila Titanoboe, što im je omogućilo veoma preciznu rekonstrukciju njene ukupne veličine. Prečnik njenih pršljenova bio je gotovo dvostruko veći od onih kod današnje anakonde.
Antička Kolumbija kao prirodni termometar
S obzirom na ogromnu razliku u veličini između Titanoboe i najvećih savremenih zmija, postavlja se pitanje: zašto je evolucija proizvela ovako gigantskog gmizavca? Odgovor leži u činjenici da zmije, za razliku od sisara, ne mogu da regulišu sopstvenu telesnu temperaturu.
Metabolička aktivnost zmija i time njihova maksimalna telesna veličina zavisi od temperature okoline. Što je zmija veća, potrebna joj je toplija klima da bi mogla da se kreće, lovi i vari hranu. Analizirajući veličinu Titanoboe, naučnici su uspeli "obrnutim putem" da procene kakva je klima postojala u to vreme.
Predstavnici nauke ističu da je prosečna dnevna temperatura u antičkoj Kolumbiji bila između 30 i 34 stepena Celzijusa, znatno toplija od današnjih tropskih područja. Titanoboa tako postaje prirodni termometar paleocenskog sveta.
Predatorski vladar sveta gmizavaca
U ekološkom smislu, Titanoboa je bila vršni predator. Nakon što su dinosauri izumrli, sisari su još uvek bili mali, često teški manje od pet kilograma. To znači da je Titanoboina glavna konkurencija i plen zapravo dolazio iz sveta drugih gmizavaca.
Fosili iz formacije Cerrejon otkrivaju da je Paleocen bio period gigantskih životinja. Studija iz 2012. godine objavljena u Journal of Systematic Palaeontology opisuje kornjače čiji su oklopi bili širi od 1,5 metara (Carbonemys cofrinii). Slično tome, studija iz 2011. godine objavljena u Paleontology opisuje krokodilima slične reptile duge oko šest metara (Acherontisuchus guajiraensis).
Titanoboa je verovatno lovila ovakve životinje u vodi, oslanjajući se na prikrivanje i ogromnu snagu stezanja. Za razliku od modernih pitona, brzi napadi joj nisu bili mogući zbog njene mase. Umesto toga, ponašala se poput džinovske anakonde: čekala bi skrivena u vodi, zasjedala plen i gušila ga silinom većom od 400 psi, što je dovoljno da zgnječi grudni koš i najvećim reptilima.
Šta Titanoboa otkriva o evoluciji zmija
Pre njenog otkrića, paleontolozi su verovali da su zmije razvile ekstremne veličine tek mnogo kasnije u evoluciji. Fosili Titanoboe promenili su to shvatanje, jer su pokazali da:
- pripada lozi booidnih zmija, srodnih današnjim boama i anakondama,
- ima vodene adaptacije, slične modernim poluakvatičnim davećim zmijama.
Zašto danas ne postoje ovako velike zmije?
Titanoboa je odgovorila i na staro pitanje: zašto danas ne postoje ovako velike zmije? Ponovo, zbog klime. Današnji tropski predeli nisu dovoljno topli da podrže metabolizam toliko velikih hladnokrvnih životinja. Titanoboi je bila potrebna konstantno visoka temperatura s malim sezonskim oscilacijama, a takvi uslovi danas ne postoje.
To znači da gigantske zmije poput Titanoboe ne bi mogle da prežive u današnjim ekosistemima. Kako su se globalne temperature s vremenom snižavale, tako su nestajali i gigantski krokodili, kornjače i zmije.
Ipak, Titanoboa nosi i važnu pouku: ukoliko bi globalne temperature ponovo počele drastično da rastu, ekološka pravila koja su nekada omogućila razvoj megafaune mogla bi se ponovo aktivirati. Ne bismo dobili novu Titanobou, ali bi veći gmizavci i promene u ekosistemima ponovo mogle postati realnost.
