Istraživanje je pokazalo da žirafe mogu da obavljaju jednostavne matematičke operacije, tačnije sabiranje
Naučnici smatraju da ove sposobnosti pomažu žirafama u pronalaženju hrane i preživljavanju u prirodi
Žirafe su poznate po svojoj visini, dugom vratu i neobičnom načinu života, ali novo istraživanje pokazalo je da ove životinje možda imaju još jednu iznenađujuću sposobnost - mogu da obavljaju jednostavne matematičke operacije.
Naučnici sa Univerziteta u Lajpcigu, Instituta Maks Plank za evolutivnu antropologiju i Univerziteta u Barseloni sproveli su eksperiment u Zoološkom vrtu u Barseloni, u kojem su posmatrali žirafe. Cilj istraživanja bio je da utvrde da li ove životinje mogu da procene količinu hrane i naprave izbor na osnovu jednostavnog sabiranja.
Kako je eksperiment sproveden?
Tokom eksperimenta, istraživači su svakoj žirafi pokazali dve žute posude i količinu šargarepe koja se nalazila u njima. Posle nekoliko sekundi zatvorili su posude, tako da žirafe više nisu mogle da vide sadržaj.
Nakon toga pokazali su im zelenu posudu u kojoj se nalazilo još komadića šargarepe. Istraživači su zatim izvadili šargarepe iz zelene posude i dodali ih u jednu od zatvorenih žutih posuda. Potom su pustili svaku žirafu da samostalno izabere jednu od dve zatvorene žute posude, a da pritom nije mogla da vidi ukupan broj komadića u njima.
Rezultati su pokazali da su žirafe u oko 68 odsto slučajeva birale posudu u kojoj se nalazilo više komadića šargarepe. To je naučnicima ukazalo na mogućnost da su žirafe mentalno sabirale količine u obe posude pre nego što su napravile izbor.
Prethodna istraživanja već su pokazala da i drugi papkari, poput konja, imaju sličnu sposobnost praćenja količine hrane.
Međutim, kada su istraživači ponovili eksperiment sa oduzimanjem količine hrane, žirafe nisu bile uspešne u pronalaženju posude sa većim brojem komadića. To znači da su pokazale određenu sposobnost sabiranja, ali ne i razumevanje svih oblika aritmetike.
Matematika kao pitanje opstanka
Naučnici veruju da ova sposobnost nije slučajna, već da je povezana sa preživljavanjem u prirodi. Divlje žirafe se hrane uglavnom lišćem bagrema, a ta stabla u Africi često nisu gusto raspoređena, već se nalaze na velikim udaljenostima.
Zbog toga sposobnost procene gde ima više stabala i više hrane može pomoći žirafama da odluče u kom pravcu treba da nastave potragu za hranom.
Osim toga, žirafe žive u promenljivim grupama koje često menjaju sastav. Jedna grupa može da se spoji sa drugom, a zatim da se ponovo razdvoji, zbog čega životinje moraju da prate svoje okruženje i broj jedinki oko sebe.
Koje još životinje mogu da "računaju"?
Žirafe su samo jedna od brojnih životinjskih vrsta za koje su naučnici utvrdili da imaju određeni oblik sposobnosti za procenu količine.
Šimpanze su u sličnim eksperimentima pokazale sposobnost izbora veće količine hrane, pri čemu su umesto šargarepe birale činiju sa većim brojem komadića čokolade. Sposobnost praćenja količine primećena je i kod kokošaka i crnih medveda.
Naučnici smatraju da je ova osnovna matematička sposobnost kod životinja razvijena kroz evoluciju, jer jedinke koje mogu bolje da procene gde se nalazi više hrane imaju veće šanse za opstanak.
Posebno su zanimljivi pustinjski mravi iz Tunisa
Istraživanja njihovog kretanja pokazala su da ove životinje koriste Sunce kao svojevrsni kompas, ali i da prate broj koraka koje naprave dok se kreću kroz prostor. Na taj način mogu da se vrate do gnezda nakon pronalaska hrane, što ukazuje na osnovne sposobnosti povezane sa geometrijom i trigonometrijom.
Iako životinje neće uskoro početi da računaju poreze ili rešavaju složene matematičke zadatke, istraživanja pokazuju da osnovni oblici matematike nisu osobina rezervisana samo za ljude, već mogu biti deo sposobnosti različitih vrsta koje im pomažu da prežive.
(Good)
