Građen između 1878. i 1884. pod nadzorom arhitekte Josipa Šilovića, put je simbol tehničke preciznosti
Sa još uvek očuvanim klesanim strukturama, cesta predstavlja istorijski i kulturni spomenik
Crna Gora je zemlja u kojoj se planine spuštaju do mora, a priroda je oblikovala kontraste koji oduzimaju dah, od surovih vrhova Durmitora do zaliva koji nalikuje na fjord.
Ipak, malo koja cesta tako zorno prikazuje tu čudesnu igru krajolika kao stari put koji povezuje Kotor i Lovćen. Taj put nosi jednostavno ime, Stari kotorski put, ali je među Bokeljima poznat po mnogo toplijem nazivu - kanice.
Ovaj uski i zavojiti put jedno je od najveličanstvenijih građevinskih ostvarenja u Crnoj Gori. Njegovih 25 oštrih krivina nižu se jedna za drugom dok se cesta penje sa obale Jadrana ka planini Lovćen i savladava visinsku razliku od gotovo hiljadu metara.
Što se više uspinjete, pogled postaje sve raskošniji. Bokokotorski zaliv polako se smanjuje pod vama, dok se pred očima otvara beskrajni horizont koji dopire sve do otvorenog mora. Svaka kanica otkriva novi kadar, novu vizuru i novu nijansu plave, kao da se pejzaž menja sa svakim dahom vetra.
Projektant i nadzornik radova bio je Josip Šilović
Između 1878. i 1884. godine ovaj put su stvarali vešti majstori klesari pod pažljivim okom Josipa Šilovića Sladea, arhitekte i inženjera iz Trogira. Na poziv kneza Nikole stigao je u Crnu Goru godinu dana ranije i tamo ostavio neizbrisiv trag koji se prepoznaje i danas, u svakom kamenu i svakoj krivini ove impresivne ceste.
Njegova vizija bila je da spoji Cetinje i Kotor, dva sveta koja su tada gotovo živela odvojeno, u periodu kada se putovalo na konjima i kolima, uz mnogo strpljenja i napora. Ono što je nekada bilo veliko državničko ostvarenje, danas je jedno od najposebnijih i najlepših iskustava koje Crna Gora može da ponudi svojim posetiocima.
Cesta je nastala sa neverovatnom pažnjom i preciznošću. Svaka krivina je pažljivo osmišljena, a nagib nigde ne prelazi osam procenata. Kameni kolobrani, koje su davno podigli majstori, i danas prkose vremenu i čuvaju priču staru više od jednog veka. Na trinaestoj serpentini nekada je stajala austrijska karaula, tihi svedok vremena kada su se granice pružale preko planinskih prevoja, a carstva delila isti komad neba i kamena.
Vožnja ovom cestom danas liči na putovanje kroz vreme. Automobili prolaze stazom kojom su nekada prolazile karavane, a svaka krivina otkriva prizor koji vas jednostavno poziva da zastanete i upijete ga pogledom. Kada se posmatra sa visine, čini se kao da se cesta ne penje, već pleše niz padinu Lovćena i vijuga poput kamene zmije koja se tiho spušta ka moru.
Prema jednoj staroj legendi, krivine su oblikovane u simbolično slovo M, u čast kneginje Milene Vukotić. Neki će reći da je to samo lepa priča, ali svako ko se makar jednom provozao tim putem zna da se u toj strmoj poeziji kamena i neba lako oseti dašak romantike.
(Blic/putnikofer)
