"Šta je bolje gradnja kuće od nule ili renoviranje?": Balkanci postavili pitanje, zemljaci priznali kako su se prevarili - "Neću uštedeti, a ni brže završiti"

Baš kao i u Srbiji, cene nekretnina u susednoj Hrvatskoj poslednjih godina nezaustavljivo rastu. Prosečna cena kvadrata stana dostigla je 3.636 evra, što je 6,6 odsto više nego prošle godine, dok je kvadrat kuće porastao na 2.696 evra, odnosno 4,4 odsto više nego godinu ranije. U takvim okolnostima sasvim je uobičajeno razmišljati da li se više isplati kupiti stariju nekretninu i renovirati je ili krenuti u gradnju od nule?

Upravo tu dilemu na Reditu je podelio korisnik iz manjeg mesta u Osječko-baranjskoj županiji, a njegova objava brzo je izazvala brojne reakcije.

- Opcija A, kupovina kuće iz 80-ih (beton/blokovi), papiri su u redu, temelj i krov su dobri, ali potrebna je renoviranje instalacija. Opcija B je nova gradnja na sopstvenom zemljištu sa dozvolom. Kuće bi bile slične kvadrature, ali nemamo predstavu koliko bi nas šta koštalo i koja je opcija isplativija. Pitanje za one koji su prošli kroz ovo: gde ste se najviše opekli, na gradnji ili na renoviranju? Šta biste danas izabrali i zašto? - napisao je.

Deo korisnika odmah je naglasio da presudnu ulogu ima lokacija. "To bukvalno zavisi od grada/lokacije gde se nalaziš, ali u dosta gradova u Slavoniji kuće vrede manje od materijala koji ti treba da izgradiš novu", stoji u jednom komentaru.

Stvarna iskustva

Drugi su upozorili na rizike skrivenih troškova kod obnove.

- Imamo ljude u okolini koji su se itekako opekli sa renoviranjem. Ako možeš sebi da priuštiš novogradnju, možeš birati raspored, što je po meni izuzetno važna stavka jer ćeš tu provesti ostatak života - napisao je jedan korisnik.

Jedan je podelio iskustvo svojih kumova: "Naši kumovi su nasledili kuću ‘u dobrom stanju’ i čudili su se nama što dižemo ogroman kredit za novogradnju. Neću sada da likujem, ali prošlo je devet godina, potrošili su vreme, živce, novac, zdravlje; deca su im se godinama kupala u vlažnom kupatilu i spavala u nedovršenim sobama… Sada već ono što su prvo obnavljali otpalo je, pa moraju ispočetka. Ispostavilo se da nisu dobri temelji, kuća vlaži, raspada se. Posle devet godina i posle gubljenja svojih leđa nisu još ni dotakli sve, kuća i dalje izgleda kao da je za renoviranje".

Ipak, bilo je i onih koji smatraju da renoviranje može biti isplativo, posebno ako se deo radova odradi samostalno.

- Mislim da ti je bolja opcija renoviranje s obzirom na to da se radi o Slavoniji. Ako možeš naći kuću koja ti odgovara rasporedom i lokacijom i da je cena dobra, to bi moglo ispasti jeftinije i brže nego gradnja od temelja… Gledano ekonomski kao investicija za eventualnu prodaju, nema šanse da ti se gradnja nove više isplati.

No, praksa često donosi nepredviđene probleme. Jedan korisnik detaljno je opisao svoju situaciju: "Ja sam se odlučio za renoviranje. Kuća stara 40 godina, a tek nakon kupovine sam dobio uvid u stvarno stanje. Posle dve godine još uvek sam na pola posla renoviranja... instalacije sve nove, zidove gletovati, hidroizolacija temelja spolja treba, fasadu moramo termički staviti, krov novi, stolarija nova… Sve u svemu, neću baš nešto uštedeti u odnosu na to da sam gradio od nule. Da nema dodatne papirologije kod gradnje nove kuće, bio bih sigurno i brže gotov da sam radio novu."

Konkretne brojke

U raspravi su se pojavile i konkretne brojke. "Živim u Osijeku, komšija gradi kuću… oko 110 kvadrata, izaći će ga oko 230.000 evra. Poznanica gradi veću kuću… biće oko 300–320 hiljada. Mislim da u Đakovu, Našicama i tim gradovima možeš proći ispod 200.000 za novu kuću."

Jedan korisnik upozorio je i na tržišnu realnost:

- Pošto majstora fali i traženi su, dižu cene kako im padne na pamet… Ako se baviš građevinom, možeš renoviranje odraditi praktično besplatno… a nekome ko nije mrdnuo iz kancelarije i čija je jedina briga Netflix, imam osećaj da će ga majstori zeznuti", zaključio je jedan reditovac.

Šta kažu stručnjaci?

Renoviranje uključuje dodatne izazove poput rušenja, sanacije postojećih konstrukcija, prilagođavanja zastarelih elemenata i rešavanja nepredviđenih situacija, dok novogradnja omogućava jednostavnije projektovanje i predvidljivije troškove.

Analiza dve zgrade od 2500 m² pokazuje da ukupni trošak rekonstrukcije (≈3.036.000 evra) premašuje trošak novogradnje (≈2.775.000 evra) uprkos očuvanju postojeće strukture.

Ipak, renoviranje omogućava očuvanje istorijskog karaktera, urbanog identiteta i specifičnih arhitektonskih detalja, što novogradnje ne mogu pružiti.

Ključno je pronaći balans između očuvanja autentičnosti i zadovoljavanja modernih standarda funkcionalnosti, bezbednosti i energetske efikasnosti.

(Jutarnji.hr)