Nestanak Meseca bi doveo do nestanka plime i oseke, što bi uništilo priobalne ekosisteme i ugrozilo izvore hrane miliona ljudi.
Zemlja bi izgubila stabilizator svoje ose rotacije, što bi prouzrokovalo nepredvidive i ekstremnije promene klime i godišnjih doba.
Kada bi hipotetički Mesec jednog dana jednostavno nestao, to bi imalo katastrofalne posledice koje bi nepovratno uticale na život na Zemlji.
U prvi mah bi to osetili stanovnici primorskih gradova, jer bi plime gotovo nestale. Čitavi priobalni ekosistemi, plaže i močvare počeli bi da izumiru. Milioni ljudi bi verovatno izgubili izvor hrane iz plimnih zona. Dalje: Zemlja gubi stabilizator svoje ose rotacije.
Nagib ose rotacije Zemlje bi počeo da varira, a godišnja doba bi postala mnogo nepredvidljivija i doživljavali bismo još ekstremnije vrućine i hladnoće. Klima bi poludela, okeani bi menjali struje, a noći bi postale mnogo tamnije. Na duže staze vremenski haos i verovatno masovno izumiranje vrsta. I program Artemis više ne bi imao gde da leti.
Šta bi se desilo sa okeanima ako bi Mesec nestao
Okeani na Zemlji imali bi mnogo manje plime i oseke, oko jedne trećine njihove sadašnje veličine. Plima i oseka mešaju materijal u okeanima, što omogućava obalnim ekosistemima da napreduju. Životinje u tim sredinama – rakovi, školjke, morske zvezde, puževi – oslanjaju se na plimu i oseku da bi preživele.
Bez obalnih ekosistema, to bi moglo imati lančane posledice za druge kopnene i morske životinje i dovesti do masovnih izumiranja.
Pored toga, kretanje plime i oseke pomaže stabilizaciji klime na Zemlji. Morske struje pokreću plime i oseke, koje raspoređuju topliju vodu širom planete i utiču na globalnu klimu. Bez tog uticaja, temperature na Zemlji mogle bi biti mnogo ekstremnije.
Šta bi se desilo sa životinjama
Nestanak Meseca mogao bi izazvati veliku pometnju među životinjama širom sveta. Predatori se oslanjaju i na tamu noći i na malu količinu mesečine kako bi efikasno lovili. Bez ikakvog svetla noću, plen bi verovatno napredovao jer bi ga predatori teže uočavali. Kao i kod plime i oseke, to bi moglo izazvati drastične promene u ekosistemima i potencijalno dovesti do izumiranja određenih predatorskih vrsta.
Da li bi nestala godišnja doba
Na kraju, i verovatno najzabrinjavajuće, godišnja doba na Zemlji mogla bi se značajno promeniti ako bi Mesec nestao. Imamo godišnja doba – proleće, leto, jesen i zimu – zato što je Zemlja nagnuta. U odnosu na ravan po kojoj kružimo oko Sunca, nagib Zemlje iznosi oko 23,5 stepeni. Upravo gravitaciona sila Meseca pomaže da taj nagib ostane stabilan. Bez Meseca koji stabilizuje nagib, moguće je da bi se on drastično menjao – od gotovo nultog (bez godišnjih doba) do veoma velikog (što bi značilo ekstremne vremenske uslove, pa čak i ledena doba).
