Punoletstva su postala veliki finansijski izazov, što otvara diskusiju o granici između dostojnog slavljenja i finansijskog opterećenja za porodicu i prijatelje.
Velike proslave automatski povećavaju očekivanja vezana za poklone, ali među građanima ne postoji jedinstveno mišljenje o tome šta je primeren poklon.
Širom Srbije se sve češće organizuju proslave punoletstva u restoranima i svečanim salama sa desetinama, a ponekad i stotinama gostiju, bendom, profesionalnim fotografima, dekoracijom i programom koji po obimu sve više podseća na svadbeno veselje. Takve proslave pokrenule su i novu temu među građanima – koliko danas košta organizacija punoletstva i da li su očekivanja vezana za poklone postala veća nego ranije.
Pored zakupa sale, roditelji najčešće plaćaju meni za goste, muziku ili DJ-a (nekada i jedno drugo), dekoraciju, tortu, fotografa i snimatelja i dodatne sadržaje.
Zavisno od lokacije i obima proslave, cena menija po gostu kreće se od oko 30 do 60 evra, dok ukupni troškovi mogu dostići nekoliko hiljada evra.
- Nije isto da li pravite slavlje za 50 ili 200 ljudi. Razlika u troškovima je ogromna - kaže jedan Kragujevčanin.
Pravila drugačija, od situacije do situacije
Među građanima ne postoji jedinstveno pravilo, ali razgovori pokazuju da većina gostiju poklon danas najčešće daje u novcu.
- Ranije smo kupovali satove, nakit ili nešto slično. Danas uglavnom svi pitaju isto, koliko se stavlja u kovertu - kaže jedna Kragujevčanka.
Iznosi zavise od bliskosti sa porodicom, broja članova koji dolaze na proslavu i ličnih mogućnosti.
- Ako idem sama, jedno je. Ako dolazimo kao četvoročlana porodica, računica je potpuno drugačija“, kaže sagovornica iz centra grada.
Upravo zbog toga među građanima često postoje različita očekivanja i različiti pogledi na to šta predstavlja primeren poklon.
Dok jedni smatraju da poklon treba da prati troškove organizacije, drugi veruju da takva logika stvara nepotreban pritisak.
- Ne gledam koliko košta stolica. Dajem onoliko koliko mogu i koliko smatram da je primerenom - kaže jedan Kragujevčanin.
Sa druge strane, pojedini sagovornici ističu da velike proslave automatski podižu očekivanja.
- Kada organizujete događaj za veliki broj ljudi u restoranu, normalno je da gosti razmišljaju i o tome koliko sve to košta.
Kod mladih su pravila uglavnom drugačija. Drugari i školski prijatelji najčešće se organizuju zajedno i kupuju zajednički poklon ili skupljaju novac za kovertu.
- Nas deset skupi po nekoliko hiljada dinara i predamo zajedno. Tako je najjednostavnije- kaže maturant iz Kragujevca.
Takva praksa poslednjih godina postala je mnogo češća od pojedinačnih poklona.
Punoletstvo je za mnoge porodice jedan od najvećih privatnih događaja koje organizuju. Istovremeno, rast cena ugostiteljskih usluga utiče i na organizatore i na goste. Zbog toga se među građanima sve češće razgovara o tome gde je granica između proslave važnog životnog trenutka i finansijskog opterećenja za porodicu i prijatelje.
Veće sale, više gostiju i skuplja organizacija doneli su i drugačija očekivanja kada je reč o poklonima. Ipak, među građanima ne postoji saglasnost da li je to prirodna posledica vremena u kom živimo ili nepotreban pritisak koji prati sve veće proslave. Ono oko čega se većina slaže jeste da punoletstva danas predstavljaju mnogo ozbiljniji organizacioni i finansijski poduhvat nego što su bila pre samo jedne ili dve decenije.
(infokg)
