Novi pristup ipak donosi pitanja oko dugotrajne pouzdanosti, hlađenja i održavanja, ali je posebno koristan za škole i male organizacije u periodu visokih cena IT opreme.
Klaster od 20 telefona može da podrži rad aplikacija za grupu od više od 75 studenata, čime fakulteti mogu da izbegnu zakupljivanje cloud resursa.
Istraživači Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, u saradnji sa kompanijom Google, razvijaju način da starim Pixel telefonima pruže drugi život kao jeftinim računarskim klasterima. Cilj projekta je da se smanji količina elektronskog otpada, ali i potreba za kupovinom novih serverskih komponenti za manje zahtevne zadatke.
Istraživanje je pokazalo da procesori u telefonima starim približno tri godine mogu da ostvare veoma dobre rezultate po jednom jezgru. U SPEC testovima pojedinačna jezgra mobilnih čipova bila su brža od pojedinačnih jezgara u određenim serverskim sistemima, uključujući platforme sa AMD EPYC procesorima.
To, međutim, ne znači da telefon ukupnim performansama može da zameni savremeni server. Serverski sistemi imaju mnogo veći broj jezgara, ogromne memorijske kapacitete, bržu komunikaciju sa podacima i podršku za snažne AI akceleratore. Prednost telefona odnosi se samo na performanse pojedinačnog jezgra i određene vrste opterećenja.
Stari telefoni povezuju se u jeftine Linux računarske klastere
Istraživači najpre uklanjaju delove koji nisu potrebni za ovaj tip namene, uključujući ekran, bateriju, kamere, zvučnike i kućište. Ostaje praktično samo matična ploča sa SoC čipom, memorijom i memorijom za čuvanje podataka.
Android se zatim zamenjuje Linux distribucijom pogodnom za data centre. Time se uklanja potrošački softver koji nije potreban, dok sistem dobija podršku za serverske alate i platforme za upravljanje klasterima, poput Kubernetes-a.
Prema rezultatima testiranja, između 25 i 50 starih telefona može da dostigne računarsku snagu jednog serverskog procesora sa dva procesorska podnožja, u zavisnosti od zadatka. Takav klaster nije namenjen treniranju velikih AI modela, već web aplikacijama, lašim projektima i drugim paralelnim poslovima koji mogu da se rasporede na veliki broj manjih uređaja.
UCSD je utvrdio da klaster od 20 telefona može da pokreće aplikaciju koju koristi grupa od više od 75 studenata. Umesto iznajmljivanja cloud infrastrukture, fakultet bi mogao da je izvršava lokalno, na opremi koju već poseduje.
Tim planira da tokom godine poveže oko 2.000 telefona u lokalni data centar koji bi istovremeno mogao da podrži približno 100 takvih studentskih grupa. Troškovi bi trebalo da budu samo deo cene klasičnog lokalnog servera sastavljenog od novih komponenti, što je posebno važno u periodu skupih memorijskih i SSD čipova.
Istraživači tek treba da utvrde kako će komponente telefona podneti neprekidan rad tokom dužeg perioda. Mobilni uređaji nisu projektovani za serverski tip opterećenja, pa ostaju pitanja hlađenja, pouzdanosti čuvanja podataka, mrežnog povezivanja i održavanja hiljada pojedinačnih ploča.
Zbog toga ovakav pristup verovatno neće privući velike AI kompanije, koje žele specijalizovan hardver, manje delova i predvidivu pouzdanost. Ipak, za univerzitete, škole i manje organizacije može da predstavlja pristupačan način da dobiju sopstvenu računarsku infrastrukturu i istovremeno smanje količinu elektronskog otpada
(Algolia)
