Uzbekistan je na globalnoj listi proglašen najnesrećnijom zemljom, što je podstaklo britanskog jutjubera Vendala da istraži situaciju.
Tokom svog boravka u Taškentu, Vendal je sretao vedre i optimistične lokalce koji nisu davali utisak nesrećnih ljudi.
Prema globalnom istraživanju mentalnog blagostanja ljudi iz 2024. godine, Uzbekistan je proglašen najnesrećnijom zemljom na svetu zbog čega godinama nosi etiketu mesta u kojem dominiraju beznađe i nezadovoljstvo.
Upravo ta reputacija naterala ja avanturističkog jutjubera Vendala, koji dolazi iz Velike Britanije - zemlje koja se na istoj listi našla odmah iza Uzbekistana, odlučio je da iz prve ruke vidi da li se takva slika poklapa sa stvarnošću. Njegovo putovanje u Taškent ubrzo se pretvorilo u niz susreta koji su potpuno promenili očekivanja s kojima je krenuo.
Ono što je tamo zatekao bilo je potpuno suprotno od onoga što je čuo o ovoj zemlji: živahnu zajednicu sa vedrim, optimističnim odnosom prema životu i apsolutnom opsesijom evropskim fudbalom. Razlika u odnosu na ljude koje je sretao širom Velike Britanije bila je odmah uočljiva.
U Volsalu je Vendal razgovarao s ljudima koji su smatrali da kriminal - naročito nasilni - raste. Jedan muškarac rekao je da je čak i "plakao" zbog stanja u državi dok je gledao vesti.
Pristupačne cene
Direktnih letova za Uzbekistan nema, pa je Vendalovo putovanje dugo oko 6.500 kilometara uključivalo i presedanje u Turskoj, gde je u 5 ujutru popio pivo od 12 funti. U Taškentu su, međutim, cene daleko pristupačnije.
Hotel u kojem je noć plaćao 60 funti bio je gotovo raskošan u poređenju sa smeštajem kod kuće, a malo toga je podsećalo na strogoću koju bi neko očekivao od zemlje koja je 67 godina bila deo SSSR-a.
"Oseća se opušten odnos prema životu"
"Poslednjih godina se polako i oprezno ponovo otvara prema svetu. Na prvi pogled, ovo deluje kao zemlja u usponu, sada otvorena za turizam i biznis više nego ikada", rekao je Vendal pa dodao:
"Zaista, u vazduhu se oseća opušteniji odnos prema životu kakav se ne može pronaći u Velikoj Britaniji. U gradskom parku postoje štandovi na kojima lokalci mogu da vežbaju streličarstvo, a na jednoj od prometnih pijaca prodaju se elegantno izrađeni - ali opasno izgledajući - noževi koji sigurno ne bi bili dozvoljeni na britanskim ulicama".
Na njegovo iznenađenje, većina lokalnog stanovništva rado je pristajala da se pojavi pred kamerom, dok su u Velikoj Britaniji mnogi sagovornici koje je intervjuisao oklevali da pokažu lice.
"Uzbekistan se mnogo promenio u poslednjih 10 godina. Možete reći da se mnogo toga promenilo kada su u pitanju obrazovanje, politika i slobode. Nema rata. Mirno je", rekao mu je jedan lokalni stanovnik.
I plate rastu
Iako su plate u neposrednom post-sovjetskom periodu bile niske, sada rastu, dodala je ona, a mnogi Uzbekistanci koji su ranije odlazili u inostranstvo u potrazi za boljim životom, sada se vraćaju kući.
Taškentski metro je znatno čistiji - i arhitektonski zanimljiviji - od londonskog, kaže Vendal, a karte su mnogo jeftinije nego za sličnu vožnju u Velikoj Britaniji.
Na pijacama se može kupiti i replika dresa Real Madrida po veoma niskoj ceni.
Punjena lepinja košta 0,35 evra, čaša konjaka - 1.70
Iako malo ko govori engleski, lokalci će rado uzvikivati imena velikih evropskih fudbalskih klubova kako bi uspostavili makar neku vrstu veze sa turistom koji ne govori uzbečki.
Kupovina na gradskim pijacama u početku može delovati zbunjujuće zbog kursa – jedan uzbekistanski som vredi oko 0,00007 evra. Jednostavna punjena lepinja može da košta 5.000 soma, što je približno 0,35 evra.
Za malo više novca može se dobiti tanjir plova, jela od pirinča sa jagnjetinom, šargarepom i lukom, koje se smatra nacionalnim jelom Uzbekistana. Vendalu se nije naročito dopao, ali po toj ceni teško je prigovarati.
"Ovo nikad neću zaboraviti"
Čak i čaša dobrog konjaka u jednom od najotmenijih barova u gradu košta oko 1,70 evra. Teško je shvatiti zašto se Uzbekistanci opisuju kao još nesrećniji od Britanaca.
Na kraju, Vendal je bio oduševljen putovanjem u "najdepresivniju zemlju na svetu".
"Navodno najnesrećnija, najdepresivnija zemlja na svetu - jedina koja je depresivnija od Velike Britanije. A ja sam upoznao divne ljude. Dočekali su me samo osmesi, gostoprimstvo i dobrodošlica koju nikada neću zaboraviti", zaključio je on.
(Express.co)
