Planinar slučajno pronašao vredan arheološki artefakt star oko 1.500 godina u Norveškoj
Stručnjaci su potvrdili da artefakt datira iz šestog veka, iz perioda seobe naroda nakon pada Rimskog carstva
Planinar koji je šetao kroz šumsko područje u Norveškoj doživeo je otkriće koje bi lako moglo da se zamisli u nekoj legendi o kralju Arturu. Ispod oborenog drveta, u zemlji koju je nedavno razbila oluja, pronašao je mali, ali izuzetno vredan arheološki predmet – oko 1.500 godina star zlatni deo mača.
Stručnjaci su kasnije potvrdili da je reč o retkom nalazu iz perioda velikih istorijskih previranja.
Artefakt potiče iz šestog veka
Otkriće je 5. maja saopštio Univerzitet u Stavangeru, a predmet je pronađen u oblasti Austrat u gradu Sandnes na jugozapadu Norveške. Reč je o artefaktu koji potiče iz šestog veka, iz vremena seobe naroda, perioda koji je usledio nakon pada Rimskog carstva i bio obeležen nestabilnošću i promenama širom Evrope.
"Odjednom sam video nešto kako svetluca"
Kako je naveo anonimni pronalazač, koji živi u tom području i koji često istražuje lokalnu prirodu, sve se dogodilo sasvim slučajno. Nakon što je primetio da je oluja oborila drvo, odlučio je da pogleda šta se nalazi ispod korena.
"Video sam blago uzdignuće u zemlji ispod drveta i bocnuo ga štapom", ispričao je on. U sledećem trenutku primetio je nešto što se presijava. "Odjednom sam video nešto kako svetluca. Nisam baš razumeo šta sam pronašao", rekao je.
Veliki značaj
Stručnjaci su kasnije utvrdili da se radi o malom zlatnom ukrasu sa mača, širine oko šest centimetara. Iako ne predstavlja ceo mač, njegov značaj je, kako ističu arheolozi, izuzetno veliki. Prema njihovim procenama, predmet je verovatno pripadao lokalnom poglavici koji je vladao u oblasti Hove.
Ukras je, kako se navodi, služio kao deo korica mača i nošen je na pojasu, dok je sam mač visio. Arheolozi ističu da je bogato dekorisan i da predstavlja statusni simbol moći tadašnje elite.
"Ovo je prvi put da je ovakav nalaz pronađen u Rogalandu, a samo 17 sličnih predmeta poznato je iz cele severne Evrope", naveli su iz univerziteta.
Retko i neočekivano otkriće
Arheolog i profesor Hakon Reiersen ocenio je otkriće kao izuzetno retko i neočekivano. Kako je rekao, šanse da se pronađe ovakav predmet su minimalne.
On je dodao da je vlasnik verovatno bio jedan od vodećih ljudi tog područja u prvoj polovini šestog veka, sa pratnjom ratnika, te da predmet svedoči o njegovom položaju i moći. Zanimljivo je i da ukras pokazuje tragove upotrebe, što sugeriše da je bio u svakodnevnoj upotrebi, a ne samo ceremonijalni predmet.
Arheolozi smatraju da je predmet najverovatnije bio namerno sakriven u pukotini u steni kao prinos bogovima, u vreme kada su loše žetve i krize pogađale zajednicu, pa su ljudi ostavljali dragocene predmete u nadi za bolje dane.
Predmet će biti izložen u Muzeju arheologije Univerziteta u Stavangera, a iz muzeja poručuju da je nalaz važan deo slagalice o tadašnjem centru moći u Hoveu. Direktorka muzeja Kristin Armstrong-Oma zahvalila je pronalazaču i istakla da će artefakt pomoći daljim istraživanjima elite koja je vladala u tom periodu, kao i da će biti dostupan javnosti kako bi posetioci mogli da ga vide izbliza.
(Njujork post)
